Supervizijska podrška za CSR iz Zapadne Srbije 3 - 06.12.2021.

U Beogradu, u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu je 06. decembra 2021. godine održan supervizijski sastanak sa supervizorima iz centara za socijalni rad Zapadne Srbije 3.  iz centara za socijalni rad Šabac, Valjevo, Mali Zvornik, Ljubovija, Osečina, Koceljeva i Ub, ukupno 12 učesnika.

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na ovoj sesiji bilo je: Na koji način voditelj slučaja/supervizor da dobije nove ideje u vezi sa problemom koji se tiče uspostavljanja komunikacije između deteta i srodnika (babe i dede) a nakon toga i neposrednog kontakta?

Zaključak: Centar se, u dosadašnjim postupanjima, više bavio problemom sukoba i disfunkcionalnosti između majke deteta i babe i dede po ocu. Pokušaji primene savetodavnih razgovora, obzirom i na njihovu nespremnost da prihvate promene u svom ponašanju i shvate značaj tih promena, nije doveo do pozitivnih rezultata a centar je i dalje primenjivao istu metodologiju u radu. Izostala je adekvatna zaštita interesa mal. deteta kome su ugrožena i osnovna prava u delu ostvarivanja kontakata sa srodnicima. Procena deteta (za koju grupa nije imala dovoljno podataka jer je supervizor isključen iz rada na ovom predmetu) ukazuje da se dalje postupanje centra nije vodilo zaštitom njegovog najboljeg interesa, odnosno da nisu prepoznate njegove nezadovoljene potrebe koje su u visokom stepenu ugrožavajuće po njegov dalji psihofizički razvoj. Takođe nije prepoznato da majka svojim činjenjem ne ispunjava roditeljske dužnosti u skladu sa svojim roditeljskim obavezama i da je centar, kao Organ starateljstva, morao da reaguje u takvim situacijama. Nedostaju i aktivnosti i mere zaštite deteta u procesu otuđenja koje majka, i članovi njene porodice, prema dobijenim informacijama, kontinuirano, duži niz godina sprovodi.

Neophodno je u što kraćem roku izvršiti ponovnu procenu i sa jasno definisanim podacima iz procene, doneti odluku (timsku i sa obaveznim učešćem supervizora) o aktivnostima i merama koje centar mora da sprovede da bi, iz okvira svojih ingerencija zaštitilo dete koje je već odavno u nebezbednom i nesigurnom okruženju.

Primena stručnog postupka u zaštiti najboljeg interesa deteta je jasno definisana zakonskim okvirima i standardima. Učešće supervizora u stručnom postupanju, ne samo zbog zakonskih inputa (i iskustava iz prakse) je neophodno jer su njegove funkcije, kako podržavajuća, tako i edukativna u cilju unapređenja kvaliteta rada i smanjivanja rizika da dođe do propusta u radu koje će imati dalekosežne posledice po dete koje već duži niz godina živi uz majku koja sistematski sprovodi otuđenje i svoje interese stavlja ispred detetovih. Prepoznavanje tih indikatora, i dalje intervenisanje od strane centra uz podršku i pomoć supervizora, daje mogućnost voditelju slučaja, a i članovima tima, da potvrde svoju stručnost i spremnost za  adekvatnu i blagovremenu zaštitu deteta.