Okrugli sto sa supervizorima iz malih CSR iz Južne Srbije - mart 2024.

Dana  25. 03. 2024 godine u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu održan je okrugli sto  na temu: Pitanje identiteta i planiranja stalnosti kod deteta tinejdžerskog uzrasta izloženog višestrukim promenama oblika zaštite i izrazito nepovoljnim uslovima odrastanja

Učesnici: supervizori centara za socijalni rad  grupe Južna Srbija- mali centri. Prisustvovali su supervizori sledećih CSRa : Dimitrovgrad, Bela Palanka, Lebane, Medveđa, Bojnik, Žitorađa, Vladičin Han, Gadžin Han i Blace koji je bio i organizator ovog skupa.

Pitanja supervizora su bila sledeća:

• Kako će rano odrastanje deteta u srpskoj porodici i kasnije u romskoj porodici uticati na lični, porodični i nacionalni identitet?
• Koje mere na raspolaganju ima CSR u zaštiti deteta kad se sretne sa otporom sredine prema usvojenom detetu različite etničke pripadnosti od usvojitelja?
• Kako i da li je moguće planirati stalnost deteta u ovakvim okolnostima ?

Složen prikaz slučaja na kome je godinama rađeno pokrenuo je kod organizatora skupa niz različitih pitanja i  dilema koja se tiču identiteta deteta, nasilja u porodici, uticaja okoline, značaja participacije deteta u odlučivanju Organa starateljstva, prioritetnih oblasti  za dalji rad, planiranja stalnosti... Grupa je bila fokusirana na nekoliko tema, a grupni rad i diskusija doveli su do sledećih zaključaka.

Usvajanje deteta različite etničke pripadnosti i različitog porekla od usvojitelja nosi sobom dodatne izazove na već zahtevan  i složen proces usvajanja deteta. Prilikom same procene usvojitelja potrebno je ovoj temi posvetiti dužnu pažnju, razgovarati sa potencijalnim usvojiteljima  o svim aspektima ove teme, o tome kako razmišljaju o ovim razlikama njima bitni ljudi ( rođaci, prijatelji, komšije) i kako će oni kao roditelji „izlaziti na kraj“ sa eventualnim neprihvatanjem deteta od strane okoline zbog njegove različitosti. Usvajanje „drugačijeg“ deteta ne vodi nužno do problema sa razvojem identiteta deteta, već je upravo ključna spremnost usvojitelja da prihvate dete kakvo jeste, da ga zaštite od neprimerenih reakcija okoline, da mu omoguće da poveže informacije o sebi i  svoja životna iskustva u koherentnu celinu i pozitivnu sliku o sebi. Veliki broj promena oblika zaštite, odsustvo stalnosti i stabilnosti u detetovom životu, izloženost nasilnim oblicima ponašanja od strane roditelja i drugih lica mogu ugroziti razvoj zdravog identiteta, doprineti poremećajima na planu emocija i ponašanja koji zahtevaju posebnu pažnju i tretman.

Saniranje posledica višestruko ugrožavajućih uslova razvoja deteta podrazumeva pomoć detetu da poveže svoja iskustva , da prikupi sve važne informacije  i da uspostavi kontinuitet životnih događaja i svojih doživljavanja, odnosa sa važnim figurama, da integriše pretežno pozitivnu sliku o sebi, da obradi negativna i traumatska iskustva, da uspostavi i održi stabilne odnose, da razvija svoje sposobnosti, talente i znanja.

Po pitanju plana stalnosti važno je imati u vidu da je maksimalna participacija deteta neophodna, a što znači da detetu treba da budu dostupne sve relevantne informacije, da se sa njim razgovoara o mogućim efektima i posledicama određenih izbora, da se sa detetom gradi odnos poverenja tako što će stručni radnik obavljati sa njim razgovore u potpuno bezbednimm i relaksirajućim okolnostima ( nasamo, u šetnji, uz dogovor koje informacije mogu dalje da se prenose i sl.). Participacija ne znači i postupanje isključivo u skladu sa željama deteta – odluke donosi Organ starateljtsva na bazi celovite procene najboljeg interesa deteta. Eventualne kontakte  deteta sa roditeljima planirati samo ako dete izrazi takav zahtev uz obaveznu procenu svih relevantnih okolnosti . Učešće u planiranju treba da uzme i savetnik iz Centra za porodični smeštaj i uslojenja. Ponovno usvojenje deteta nije zakonska opcija.