Supervizijska podrška odeljenjima GCSR Beograd, septembar 2021 - III ciklus

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu  održan je supervizijski sastanak 21.09.2021. godine, na kome su učestvovali supervizori odeljenja Gradskog centra za socijalni rad : Palilula, Savski Venac, Čukarica, Lazarevac i Grocka.

Supervizijsko pitanje: Nadležnosti i postupanje  CSR u slučajevima prijava za hordarenje (sakupljanje otpadnih stvari) u kontekstu porodičnog okruženja

Zaključak

Grupa nedvosmisleno ističe prevashodni značaj kvalitetne i potpune procene. Samo ovakva procena daje relevantan odgovor na problem ovlašćenja i postavljanje granice u delovanju, preduzimanju mera i intervenisanja u porodičnom sistemu.

U slučaju ovakvih prijava, za CSR skupljanje otpada nije problem koji je u nadležnosti rešavanja CSR, već ponašanje skupljanja otpada može biti samo jedna od oznaka funkcionisanja osoba i porodice u celini. Dakle, za CSR otpad nije problem, već čovek i porodica i njihove nezadovoljene potrebe i teškoće u tome da žive svoj optimalni način života. A za ovo je neophodna potpuna, relevantna procena svih članova ove porodice, procena njihovih relacija i socio-ekonomskog statusa porodice.

Ostaje pitanje problematičnosti koncepta „ugrožavanja sebe i ugrožavanja drugih“ koji postaje bitan u nekim slučajevima, pogotovu u pitanjima lišavanja poslovne sposobnosti. Ponekad je njegova operacionalizacija laka i procenu ugroženosti sprovodimo bez teškoća, dok je ponekad operacionalizacija veoma složena, jer ne postoje relevantni parametri i gotovo da ostaje na ličnom, ad hoc odlučivanju ili čak laičkom pristupu (npr. kako procenjivati skupljanje otpada kod onih osoba i porodica koje se tima bave i izdržavaju, a kako kada je skupljanje otpada povezano i sa teškoćama u mentalnom funkcionisanju? Kako se „ugrožavanje“ definiše i razlikuje u ova dva slučaja?) Kvalitetna i potpuna procena značajno može da  olakša ovu dilemu.

U situacijama kada se suočavamo sa specifičnim ponašanjima-u ovom slučaju skupljanje otpada, u kombinaciji, ili kao izraz (simptom) teškoća mentalnog zdravlja, stručni radnik i supervizor treba da konsultuju literaturu koja može da da dobre smernice za odlučivanje o prirodi i dometu mera koje pokušavamo da preduzmemo, ako je procena ukazala da treba da ih preduzmemo. Na primer, ukoliko se u ovom slučaju radi o opsesivno-kompulsivnom poremećaju (ICD 11 klasifikacija ga prepoznaje kao podvrstu opsesivnih poremećaja), zakonitosti opsesivnih funkcionisanja nas ne upućuju na metode savetodavnog rada i savetodavnog usmeravanja, već pre na neki odgovor integrisanih aktivnosti, usluga i mera, uz participaciju mnogih aktera u okruženju korisnika (porodica), kao i u zajednici.

Pitanje lišavanja poslovne sposobnosti se otvorilo sa stanovišta ljudskih prava i prava osoba sa invaliditetom, a pre svega sa novom paradigmom u pristupu, a to je „starateljstvo kao podrška u ostvarivanju poslovne sposobnosti“, a ne više lišavanja poslovne sposobnosti zbog postojanja mentalnog oboljenja ili neke disfunkcije u ličnom funkcionisanju.

Postoji specifična situacija u aktuelnom statusu, kao i funkcionisanju CSR, a to je da CSR trpi pritisak najrazličitijih očekivanja šireg sistema, i institucija i medija, gde se često granice odgovornosti CSR probijaju, ne uvažavaju. Takođe, CSR često funkcioniše sa pokretačkim motivom „samo da ne pogrešimo“ i sa sindromom „krivice“ i sami neadekvatno čuvaju granice svoje profesionalne odgovornosti. Ostaje ozbiljno pitanje kako se ovo  odražava na  individualni rad sa korisnikom i na poštovanje dobrobiti korisnika, uz podsticanje odgovornosti korisnika za sopstvena ponašanja i sopstvenu dobrobit. Kako se tada mogu poštovati načela socijalne zaštite (npr. načelo najboljeg interesa korisnika - Član 26. Zakona o socijalnoj zaštiti), a   kako realizovati ciljevi socijalne zaštite i poštovati profesionalnu etiku.