Okrugli sto sa supervizorima CSR iz Zapadne Srbije – septembar 2026.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu  09. septembra 2026. godine, održan je supervizijski sastanak sa supervizorima iz centara za socijalni rad Zapadne Srbije: Ivanjica, Čačak, Užice, Kosjerić, Arilje, Ljig, Lajkovac i Mionica.

Supervizijsko pitanje  obrađeno na sastanku supervizora bilo je: 

Da li se  složena dinamika odnosa i višestruko disfunkcionalno ponašanje roditelja može svesti „samo“ na nasilje i alkoholizam,  koje jedino možemo objektivno meriti?

Kako uspostaviti odgovarajući oblik saradnje sa roditeljima u brakorazvodnoj parnici s obzirom na obostrana očekivanja roditelja, vršenje pritisaka (tužbom oca medijima)?

Rad supervizijske grupe na dilemama

Na osnovu procene potreba maloletne dece i razumevanja koncepta najboljih interesa deteta, odgovori prve grupe supervizora su bili da je u fokusu procene dece i roditelja: bezbednost dece na fizičkom, emocionalnom i ponašajnom nivou u odnosu na roditeljsku brigu i staranje, sigurnost na emotivnom/psihološkom nivou u odnosu na sigurnu povezanost i stabilnost roditelja, zdravstvene potrebe – sposobnost roditelja da se staraju o zdravlju dece, vaspitanje dece i sposobnosti roditelja za uspostavljanje jasnih granica socijalne potrebe dece, kao i sposobnosti roditelja da podrže stimulativno okruženje i relacije.

Druga grupa supervizora je predlagala mere i usluge u situaciji kada  potrebe dece nisu zadovoljene i postoji ugroženost potreba zbog nedostataka kapaciteta roditelja da odgovore na potrebe dece (bolesti zavisnosti, nasilje i stalni partnerski  konflikti): preventivni i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, lišenje roditeljskog prava, krivična prijava za zanemarivanje i zlostavljanje dece i usluge: Plan za porodicu i dete, savetodavni rad, uključivanje dece u vrtić, obaveza prinudnog lečenja roditelja kroz mere zaštite dece.

Treća grupa supervizora je u planu Konferencije slučaja definisala cilj konferencije, koga će pozvati i šta će biti tema: Osiguranje bezbednosti dece i zaštita najboljih interesa dece u situaciji postojećih rizika u porodici - učesnici bi bili: predstavnici zdravstva patronažna služba, pedijatar, psihijatar, policija zbog ranije izrečenih hitnih mera ocu, roditelji, bake. Fokus pitanja,  nakon uvoda supervizora i voditelja slučaja o indikatorima rizika i snagama i teškoćama  roditelja, su sledeća: šta mogu da urade predstavnici različitih sistema, proširene porodice, roditelji u periodu realizacije i praćenja aktivnosti koje su planirane.

Četvrta grupa supervizora je definisala osećanja koja ima voditelj slučaja i supervizor u radu  sa roditeljima na zaštiti dece u porodicama sa visokim rizicima: nedostatak empatije, bespomoćnost, nedostatak stručnih znanja, teškoće u fokusiranju na prioritetni problem, rizik da se problem pojednostavi, pristup po principu crno/brelo sagledavanje situacije.

Zaključak: Određivanje prioriteta u radu sa porodicom koja je multiproblemska, kalendarski uzrast dece je nizak, postoje indikatori visokog rizika,   je ključni korak u stručnom radu. Za određivanje prioriteta, koji određuje smer rada na planiranju aktivnosti koje su roditelji dužni da ispoštuju,  polazi se od načina zadovoljavanja  potreba dece i ugroženosti razvoja dece. Praćenje porodice je kontinuirano zbog visokih rizika za bezbednost i zdravlje dece kao i blagovremno donošenje i realizacija mera i usluga, kojima se štiti najbolji interes dece.