Okrugli sto sa supervizorima GCSR Beograd - maj 2026.

U okviru drugog ciklusa supervizijske podrške centrima za socijalni rad u 2026. godini, sa supervizorima Gradskog centra za socijalni rad održan je supervizijski sastanak/okrugli sto, dana 22.05.2026. godine u sali Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Stručnom skupu prisustvovali su supervizori GCSR Beograd iz Odeljenja: Palilula, Grocka, Čukarica, Savski Venac, Barajevo, Lazarevac i savetnik Zavoda za socijalnu zaštitu.

Stručni skup je organizovan pod nazivom „Uloga organa starateljstva u proceni najboljeg interesa odraslih i starijih korisnika“- podrška supervizorima u supervizijskom proces. Izazov na kome se radilo odnosio se naostarelo, zdravstveno ugroženo lice, lišeno porodičnog staranja, procena potreba, snaga, rizika korisnika.

Predlozi grupe  supervizora za postupanje CSR

Studiju slučaja izložio je supervizor iz Gradskog centra za socijalni rad Beograd, Odeljenje Barajevo nakon čega su učesnici postavljali pitanja o toku postupka, tražili pojašnjenja vezana za korisnicu, istoriju funkcionisanja i okolnosti koje su dovele do ugrožavanja zadovoljavanja potreba korisnice. Članovi grupe su davali povratne informacije o sličnim slučajevima koje su imali u svojoj praksi i načine kako su se suočavali sa takvim izazovima. Konstatovano je da centri za socijalni rad u zaštiti odraslih i starijih korisnika često nemaju veliki izbor usluga, a i kada usluge postoje pružaoci nemaj dovoljno kapaciteta te nisu u mogućnosti da pruže usluge u kontinuitetu. U ovakvim okolnostima otežano je postupati u skladu sa najboljim interesom korisnika, odnosno opredeljuju se za mere i oblike zaštite koje imaju na raspolaganju..

U drugom delu sastanka realizovan je edukativni blok sa temom najbolji interes odraslog i starijeg korisnika kao pravni i/ili stručni standard. Korišćenjem dostupne literature i uz PP prezentaciju stručnjaci su imali priliku da se podsete na koji način se formira stav o najboljem interesu odraslih i starijih korisnika kada se organ starateljstva pojavljuje u ulozi „specifičnog veštaka“ u sudskim postupcima, ali i kao donosilac odluka u upravnim postupcima kada donosi odluke iz okvira svoje nadležnosti.

U Republici Srbiji je pojam „najbolji interes korisnika” definisan u oblasti socijalne zaštite, ali ne kroz jednu potpuno preciznu i zatvorenu definiciju, već kroz načela i kriterijume koji se primenjuju u svakom konkretnom slučaju. Zakon o socijalnoj zaštiti proklamuje načelo-“Najbolji interes korisnika“ kroz čl.26 „Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika“ a uzima se u obzir: životni ciklus korisnika, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe, potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju.

To u praksi znači/procenjuje se - šta je za korisnika najsigurnije, šta najmanje narušava autonomiju i dostojanstvo, koja mera najmanje ograničava njegova prava, da li je moguće da ostane u svom okruženju i porodici, kakve su njegove želje i sposobnosti rasuđivanja itd.

Zakon takođe naglašava:

• poštovanje integriteta i dostojanstva korisnika,
• zabranu diskriminacije,
• individualno planiranje usluga,
• pružanje usluga u skladu sa potrebama korisnika.

Važno je naglasiti da se nabolji interes odraslih ne tumači isto kao kod dece jer kod odraslih važan je princip prava na autonomiju i samostalno odlučivanje osim kada zbog zdravstevnog ili mentalnog stanja nisu sposobni da štite svoje nterese. Zato se često traži ravnoteža između zaštite i poštovanja volje i dostojanstva korisnika.

Pri smeštaju starije osobe u ustanovu socijalne zaštite stručni radnici bi trebalo da razmatraju: da li je dom zaista neophodan,  postoji li blaža podrška u zajednici, kakva je volja korisnika, da li postoji zanemarivanje ili nasilje, koliko je osoba funkcionalno sposobna, kakvi su uslovi života u porodici.

Najbolji interes odraslog i starijeg korisnika u našem sistemu postoji kao pravni standard ali nije definisan jedninstvenom formulom nego se procenjuje pojedinačno uz poštovanje volje korisnika, osiguranja dostojanstva, bezbednosti i zaštite.

U trećem delu sastanka realizovana je radionica gde su učesnici u grupnom radu procenjivali potrebe, snage i rizike kod konkretnog korisnika. 

U okviru integarcije supervizori su se podsetili dela programa Vođenje slučaja u centru za socijalni rad „trougla procene“ odnosno važnosti da se tokom rada prikupi dovoljno infromacija kako bi se realizovalo celovito sagledavanje koja uključuje sve tri oblasti i njihove podoblasti da bi se doneli adekvatni zaključci i sumarana procena. Sve ovo je razmatrano sa aspekta konkretnog slučaja gde su učesnici imali priliku da rezultate rada u grupama uporede sa teorijskim i metodološkim pristupom. Članovi grupe su saglasni da je u konkretnom predmetu potrebno izvršiti ponovni pregled, preispistati pitanje zaštite imovine korisnice, razmotriti pitanje starateljstva i razrešiti sumnje u posvećenost davaoca izdržavanja i svrsishodnost ugovora o doživotnom izdržavanju. Zaključeno je takođe da saradnja sa predstavnicima drugih institucija, saradnika iz drugih sistema i pružalaca usluga jeste važan deo procesa, ali da odluke koje donosi CSR treba zasnivati na relevantnoj proceni u okviru stručne službe i pratećim planiranjem zaštite korisnika.