Drugi ciklus supervizijske podrške za CSR iz Beograda

  ponedeljak, 23. maj 2022.

U prostorijama RZSZ je 18. 05. 2022. god. održan supervizijski sastanak na kome su učestvovali supervizori iz Odeljenja Gradskog  centara za socijalni rad: Vračar, Novi Beograd, Savski Venac, Palilula, Grocka, Lazarevac, Čukarica, Obranovac i Barajevo.

Supervizijsko pitanje je vezano za temu:  Zaštita najboljeg interesa deteta u izvršenjima u postupcima za vršenje roditeljskog prava; uloga Organa starateljstva, a operativno izraženo kroz sledeća pitanja:

  • Treba li Organ startaeljstva da zakazuje izvršenje koje je zapravo sudski postupak?
  • Šta sadrži plan intervencije naročito u postupcima izvršavanja sudske odluke o modelu viđanja? Koji su propisani rokovi za postupanje u tim postupcima?
  • Da li se zakazuje izvršenje- predaja deteta, iako je procena psihologa  da nema   uslova za realizaciju izvršenja, odn. da je indikovana primena drugih sredstava izvršenja koja su na raspolaganju sudu?

Zaključak

Tokom rada na supervizijskom sastanku, svi članovi grupe su bili posvećeni i kreativni , a diskusija bogata razmenom iskustava obzirom i na različita iskustva sa izvršenjima (neka odeljenja ih nisu imala uopšte, neka odavno, a neka živo rade na komplikovanim slučajevima izvršenja).  Zaključci skupa:

  • Postupak izvršenja  u porodičnim stvarima, je složen i zahtevan, kako za same učesnike : dete i roditelje, tako i stručnjake- psihologa. Supervizijska podrška je neophodna.
  • Psiholog u svom angažovanju oko izvršenja je voditelj slučaja i može da ima i podršku stručnog tima.
  • Postupci izvršenja nemaju mogućnost odlaganja, ili zastoja, što treba imati u vidu tokom rada.
  • Psiholog je u obavezi da za postupak prinudnog izvršenja pruži podršku detetu, kao i roditeljima, a posebno roditelju koji treba da preuzme dete, da bi se konstruktivno, u pravcu optimalne zaštite deteta, ponašao u situaciji realizacije prinudnog oduzimanja i predaje deteta.
  • Podrška detetu i što manje opterećenja, nepovoljnih emocionalnih reakcija i posledica po njegov dalji razvoj, nekada je najvažnije što će psiholog raditi u postupku izvršenja, osobito kada je stava da izvršenje nije u najboljem interesu deteta.
  • Ponašanje roditelja u postupcima izvršenja (odlaganja, angažovanje advokata, neuvažavanje stvarnih potreba deteta) je povod da CSR, kao organ starateljstva, preduzme postupke i mere koji su usmereni na zaštitu najboljeg interesa deteta u skladu sa svojim javnim ovlašćenjima i predviđenim merama i postupcima.
  • Procena da postupci protiv roditelja neće dati željeni efekat, ne aboliraju nas od odgovornosti da pokušavamo da štitimo najbolji interes deteta.