„Hraniteljstvo – juče, danas i sutra“

Dana 07. jula 2026. godine, u Velikoj većnici gradske kuće u Subotici je održana međunarodna konferencija pod nazivom „Hraniteljsto - juče, danas i sutra“, koju su uz  podršku Grada Subotice,  zajednički organizovali Centar za porodični smeštaj i usvojenje Subotica, Centar za socijalni rad Grada Subotice i Udruženje "Svi smo jednaki", u okviru projekta "Hraniteljstvo menja život“.

Tim povodom v.d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu,  Marina Simović istakla je važnost hraniteljstva kao dela sistema socijalne zaštite Republike Srbije, kao i da hraniteljstvo nije samo smeštaj deteta u porodicu, već složen proces koji zahteva stručnu procenu, kontinuiranu podršku, praćenje i saradnju različitih aktera. Takođe je naglasila da hraniteljstvo podrazumeva odgovornost prema detetu, prema hraniteljskoj porodici, ali i prema biološkoj porodici deteta, kad god postoji mogućnost očuvanja ili obnove porodičnih veza.

Zadatak sistema socijalne zaštite nije samo da obezbedi smeštaj, već i stabilnost, sigurnost, emocionalnu podršku i uslove u kojima dete može da se razvija, oporavlja i gradi poverenje. To zahteva znanje, senzibilitet i stalno unapređivanje stručnog rada.

Koliko je hraniteljstvo značajno, najbolje pokazuju podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na dan 31. decembra 2023. godine u Srbiji je na porodičnom smeštaju bilo 4.694 dece u 4.030 hraniteljskih porodica. Prema evidenciji centara za porodični smeštaj i usvojenje, istog dana bilo je 2.878 dece i 569 mladih, odnosno ukupno 3.447 dece i mladih, kao i 2.067 hraniteljskih porodica.

Kada je reč o hraniteljstvu „sutra”, govorimo o sistemu koji mora da bude još više usmeren na potrebe deteta. Budućnost hraniteljstva treba da ide u pravcu individualizovane podrške, boljeg prepoznavanja trauma i razvojnih potreba dece, snažnije podrške hraniteljima i većeg ulaganja u prevenciju izdvajanja dece iz porodice. Posebno je istakla  da kvalitet hraniteljstva zavisi od svih nas — od institucija, stručnih radnika, hranitelja, lokalne zajednice i donosilaca odluka. Zajednička odgovornost je da dete u sistemu ne bude samo korisnik prava i usluge, već dete koje ima ime, istoriju, potrebe, emocije i pravo na sigurnu budućnost.