Konferencija "Zajedno protiv tišine"

Dana 03.11.2026. godine, u Kragujevcu je održana konferencija pod nazivom „Zajedno protiv tišine”, u kojoj su ispred Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu učestvovale v.d. direktora Marina Simović i savetnica u Odeljenju za istraživanje Vesna Dragićević.

Nasilje često traje mnogo duže nego što je vidljivo u evidencijama. Kada se pojavi prijava, iza nje često stoje meseci ili godine kontrole, straha, povređivanja, ekonomske zavisnosti, pretnji, ponižavanja, a nekada i seksualnog nasilja o kojem osoba ranije nikome nije govorila.

Predstavnice zavoda u svom izlaganju istakle su:

Za nas iz Zavoda razgovor o nasilju nije tema jedne institucije koja može sama da reši problem nasilja, ili koja svu odgovornost stavlja na pojedinačnog stručnog radnika. Mi je razumemo kao temu celog sistema koji mora da osigura da su stručni radnici kompetentni, podržani, dobro povezani sa drugim službama i opremljeni da donose teške odluke u okolnostima velike neizvesnosti.

Statistički podaci omogućavaju praćenje obima i karakteristika pojave, planiranje usluga, raspodelu resursa i procenu institucionalnog odgovora. Ipak, broj prijava nije isto što i stvarna rasprostranjenost nasilja. Na prijavljivanje utiču dostupnost institucija, poverenje u sistem, strah od odmazde, ekonomska zavisnost, društvene norme i sposobnost profesionalaca da nasilje prepoznaju.

Zato je naša ideja da predstavimo najvažnije raspoložive pokazatelje za Srbiju, da ukažemo na mogućnosti i ograničenja regionalnog poređenja i da razmotrimo ulogu sistema socijalne zaštite, profesionalnih kompetencija i supervizije u unapređenju zaštite žrtava.

Verujemo da je naš zajednički cilj da svaka prijava postane mogućnost za stvarnu, koordinisanu i trajnu zaštitu. I da uspeh ne merimo brojem otvorenih predmeta, nego smanjenjem rizika, većim poverenjem i kvalitetom života osoba koje su nasilje preživele.

Ako želimo da budemo zajedno protiv tišine, onda moramo da budemo zajedno i za profesionalnu kompetentnost, za odgovornost, za podršku zaposlenima i za javne politike zasnovane na dokazima. Samo tako ćemo graditi sistem u kojem žrtva neće morati više puta da dokazuje da joj je pomoć potrebna — i u kojem stručni radnik neće ostati sam pred odlukom od koje zavisi nečija bezbednost.