Округли сто са супервизорима ГЦСР Београд - мај 2026.

У оквиру другог циклуса супервизијске подршке центрима за социјални рад у 2026. години, са супервизорима Градског центра за социјални рад одржан је супервизијски састанак/округли сто, дана 22.05.2026. године у сали Републичког завода за социјалну заштиту. Стручном скупу присуствовали су супервизори ГЦСР Београд из Одељења: Палилула, Гроцка, Чукарица, Савски Венац, Барајево, Лазаревац и саветник Завода за социјалну заштиту.

Стручни скуп је организован под називом „Улога органа старатељства у процени најбољег интереса одраслих и старијих корисника“- подршка супервизорима у супервизијском процес. Изазов на коме се радило односио се на остарело, здравствено угрожено лице, лишено породичног старања, процена потреба, снага, ризика корисника.

Предлози групе  супервизора за поступање ЦСР

Студију случаја изложио је супервизор из Градског центра за социјални рад Београд, Одељење Барајево након чега су учесници постављали питања о току поступка, тражили појашњења везана за корисницу, историју функционисања и околности које су довеле до угрожавања задовољавања потреба кориснице. Чланови групе су давали повратне информације о сличним случајевима које су имали у својој пракси и начине како су се суочавали са таквим изазовима. Констатовано је да центри за социјални рад у заштити одраслих и старијих корисника често немају велики избор услуга, а и када услуге постоје пружаоци немај довољно капацитета те нису у могућности да пруже услуге у континуитету. У оваквим околностима отежано је поступати у складу са најбољим интересом корисника, односно опредељују се за мере и облике заштите које имају на располагању..

У другом делу састанка реализован је едукативни блок са темом најбољи интерес одраслог и старијег корисника као правни и/или стручни стандард. Коришћењем доступне литературе и уз ПП презентацију стручњаци су имали прилику да се подсете на који начин се формира став о најбољем интересу одраслих и старијих корисника када се орган старатељства појављује у улози „специфичног вештака“ у судским поступцима, али и као доносилац одлука у управним поступцима када доноси одлуке из оквира своје надлежности.

У Републици Србији је појам „најбољи интерес корисника” дефинисан у области социјалне заштите, али не кроз једну потпуно прецизну и затворену дефиницију, већ кроз начела и критеријуме који се примењују у сваком конкретном случају. Закон о социјалној заштити прокламује начело-“Најбољи интерес корисника“ кроз чл.26 „Услуге социјалне заштите пружају се у складу са најбољим интересом корисника“ а узима се у обзир: животни циклус корисника, пол, етничко и културно порекло, језик, вероисповест, животне навике, развојне потребе, потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању.

То у пракси значи/процењује се - шта је за корисника најсигурније, шта најмање нарушава аутономију и достојанство, која мера најмање ограничава његова права, да ли је могуће да остане у свом окружењу и породици, какве су његове жеље и способности расуђивања итд.

Закон такође наглашава:

• поштовање интегритета и достојанства корисника,
• забрану дискриминације,
• индивидуално планирање услуга,
• пружање услуга у складу са потребама корисника.

Важно је нагласити да се набољи интерес одраслих не тумачи исто као код деце јер код одраслих важан је принцип права на аутономију и самостално одлучивање осим када због здравстевног или менталног стања нису способни да штите своје нтересе. Зато се често тражи равнотежа између заштите и поштовања воље и достојанства корисника.

При смештају старије особе у установу социјалне заштите стручни радници би требало да разматрају: да ли је дом заиста неопходан,  постоји ли блажа подршка у заједници, каква је воља корисника, да ли постоји занемаривање или насиље, колико је особа функционално способна, какви су услови живота у породици.

Најбољи интерес одраслог и старијег корисника у нашем систему постоји као правни стандард али није дефинисан једнинственом формулом него се процењује појединачно уз поштовање воље корисника, осигурања достојанства, безбедности и заштите.

У трећем делу састанка реализована је радионица где су учесници у групном раду процењивали потребе, снаге и ризике код конкретног корисника. 

У оквиру интегарције супервизори су се подсетили дела програма Вођење случаја у центру за социјални рад „троугла процене“ односно важности да се током рада прикупи довољно инфромација како би се реализовало целовито сагледавање која укључује све три области и њихове подобласти да би се донели адекватни закључци и сумарана процена. Све ово је разматрано са аспекта конкретног случаја где су учесници имали прилику да резултате рада у групама упореде са теоријским и методолошким приступом. Чланови групе су сагласни да је у конкретном предмету потребно извршити поновни преглед, преиспистати питање заштите имовине кориснице, размотрити питање старатељства и разрешити сумње у посвећеност даваоца издржавања и сврсисходност уговора о доживотном издржавању. Закључено је такође да сарадња са представницима других институција, сарадника из других система и пружалаца услуга јесте важан део процеса, али да одлуке које доноси ЦСР треба заснивати на релевантној процени у оквиру стручне службе и пратећим планирањем заштите корисника.