Округли сто са супервизорима групе Јужна Србија - велики ЦСР

Дана 20.05.2026. год. у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту одржан је округли сто на тему „Нова процена компетенција водитеља случаја у центрима за социјални рад“ у организацији супервизорке ЦСР Лесковац, Анђелије Коцић. У раду су  учествовали супервизори центара за социјални рад из Лесковца, Ниша, Врања и Пирота, а рад je  водилa саветницa Републичког завода за социјалну заштиту Снежана Ронић . Укупан број учесника је био 13.

Основни циљ одржавања скупа је био  унапређење компетенција супервизора у делу процењивања знања и вештина водитеља случаја и извештавања о томе у оквиру новог обрасца процене ( који се налази у СОЗИС у). Обзиром да не постоји прописани образац за ову врсту извештаја иако је сама процена и извештавање обавезно, да у литератури постоје и другачији обрасци који су нуђени стручњацима и да не постоји уједначена пракса као ни специфичне обуке у овој области, супервизори су препознали ову тему као важну за обраду на супервизијској групи.

Нови образац су и вежбом на самом састанку, супервизори оценили као солидан и свеобухватан, мада је било и другачијих мишљења – да је стари образац потпунији и нарочито зато што садржи самопроцену водитеља случаја и усклађивање процене водитеља случаја и супервизора. Обзиром да је било дилема у смислу значаја саме процене и евентуалних последица по водитеље случаја, па и њиховог учешћа и упознавања са извештајем супервизора акценат је стављен на  та питања. Наглашено је да водитељ случаја, без обзира на садржај обрасца, мора бити учесник овог процеса и мора бити упознат са резултатима процене. Кључно је у циљу развоја и одржавања доброг односа водитеља случаја и супервизора, а што даље води жељеним ефектима супервизије, да поред заједничког одређивања циљева буду заједнички одређени и индикатори који ће јасно показати  степен остварености постављених циљева. Давање повратне информације водитељу случаја од стране супервизора како усменим тако и писаним путем захтева одређена знања и вештине самог супервизора, а циљ је да на водитеља случаја делује подстицајно, охрабрујуће, едукативно. На нивоу организације очекује се да овај рад  последично има позитивне ефекте кроз унапређени рад појединаца.

Подетили смо се да супервизор процењује компетенције водитеља случаја кроз све фазе свога рада: кроз мониторинг радног процеса, планирање развоја водитеља случаја и договарање са њим у вези даљег усавршавања, реализацију супервизије у виду интервенција у групном и индивидуалном раду и евалуацију. Потребно је да супервизор има добру документацију о овом праћењу, да бележи састанке са водитељем случаја, садржај разговора, циљеве итд. Закључено је и да супервизори морају стално преиспитивати и развијати своје вештине како би адекватно одговорили овако сложеним задацима.

Група супервизора је такође констатовала да је овај, заправо суштински посао супервизора ( брига о квалитету рада и напредовању водитеља случаја) могуће квалитетно радити само када је супервизор ослобођен других послова ( водитеља случаја, чланства у тимова као стручни радник, старатељстава и сл.). Такође су нагласили да би било значајно да и у овој области буде прописана обавезна документација.