Okrugli sto sa supervizorima velikih CSR iz Južne Srbije - jun 2025

U okviru drugog ciklusa eksterne supervizije za 2025. godinu, dana 13.06.2025. godine u Domu učenika u Vranju, održan je okrugli sto grupe Južna Srbija – veliki centri u organizaciji supervizora Julije Stošić iz CSR Vranje. Prisustvovali su stručni randici CSR Vranje i CSR Leskovac, sa ukupno devet učesnika. Voditelji okruglog stola su bili savetnici RZSZ, Snežana Ronić i Milan Janković.

Supervizijsko pitanje: Kako prevenirati rizične situacije koje mogu biti izazvane ponašanjem korisnika, kako prema sebi, tako i prema okolini, prilikom njegovog smeštaja u adekvatnu ustanovu socijalne zaštite?

Tokom razmatranja slučaja od strane grupe postalo je jasno da pored osnovnog pitanja postoje i dileme koje se odnose na izbor adekvatnog oblika zaštite kao i pitanja adekvatnog postupanja Organa starateljstva u situaciji kada postoji neusklađenost zakona ( Porodični zakon i Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti) i drugo.

Otvoreno je važno i čini se u ovom slučaju ključno pitanje participacije korisnika i  njegove saradnje u iznalaženju optimalnog rešenja. Ma koliko da je izazovno izneti pred korisnika činjenice i opcije koje stoje na raspolaganju, to se mora učiniti kako bi se zajedno sa njim tragalo za rešenjima. Odnosno, korisnik se od strane stručnog tima mora suočiti sa realnim opcijama, sa prednostima i manama postojećih rešenja, potrebno je izraziti razumevanje za njegove otpore, strahove i slično, ali centar kao ustanova mora odrediti grnaice koja postavlja realnost. Na toj osnovi se sa njim može pregovarati i postepeno napredovati prema ciljevima.

Stručni radnici i saradnici centra za socijalni rad ponekad se u komunikaciji sa korisnicima služe poluistinama i podstiču izvesna nadanja i nerealna očekivanja korisnika čime se privremeno obezbeđuje njegova saradnja i izbegava konflikt. Ipak, dugoročno, tako se gubi poverenje i dobar odnos sa korisnicima. U nastojanju da se obezbedi najbolja zaštita korisnika potrebno je sa korisnikom sačinjavati kratkoročne planove sa jasnim ishodima i posledicama istih. U slučaju ozbiljnijih incidenata procedura je jasna, a onda se može tražiti i smeštaj u bolnicu sa daljim preporukama od strane psihijatra. 

Još jednom je potvrđeno, koliko god je „slučaj“ složen uvek se vratimo na neophodnost dobre procene i planiranja koje uključuju participaciju korisnika, blagovremenost, celovitost i kontinuiranost u postupanju.

Neusklađenost zakona postoji, ali u slučaju izloženosti korisnika životnim rizicima prednost u odnosu na njegovu saglasnost ima obezbeđivanje egzistencijelnih potreba.