Okrugli sto sa supervizorima iz Zapadne Srbije (3. grupa) - jun 2025.

Dana 13.06.2025. godine, u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je održan supervizijski sastanak sa supervizorima centara za socijalni rad Zapadne Srbije 3. grupa - Šabac, Ub, Koceljeva, Jagodina, Ćuprija, Loznica, Ljubovija,  Bogatić i Osečina.

Supervizijsko pitanje obrađeno na sastanku ove grupe supervizora je bilo kako da stručni radnici pruže zaštitu staroj osobi koja je u životnom riziku a spada u teško saradljive korisnike i kako da u skladu sa tim donesu adekvatnu odluku o vrsti starateljstva.

Zaključak: Nakon izlistavanja potreba i rizika vezanih za konkretni prikaz slučaja koji se odnosio na zbrinjavanje stare, bolesne i psihički izmenjene korisnice, učesnici na supervizijskom sastanku su zaključili da se desio veliki protok vremena u čekanju da se potencijalni srdonici odazovu i procene kao staratelji što je uticalo na kvalitet zaštite korisnice i povećanje rizika za njen život i zdravlje. Primećeno je da se u pristupu rada na nekim slučajevima prvo promišlja o nalazima i potencijalnim rešenjima, pa se tek onda, i to na formalan način pristupa proceni, umesto da procena dovede do zaključaka na kojima se bazira odluka. 

Zajednički zaključak supervizijske grupe je da rezultati procene i odluke koje se donose na osnovu prikupljenih podataka i donetih zaključaka obezbeđuju sigurnost stručnjaka  i mogućnost argumentovanja donetih odluka. U vezi sa konkretnim prikazom slučaja, to znači da bi se stručni radnici dosledno vodili potrebama korisnice umesto potencijalnim starateljima i nesigurnošću vezanom za njih. Supervizori su istakli „Skalu za procenu funkcionalne sposobnosti korisnika i određivanje potrebnog stepena podrške“ kao instrument koji im značajno pomaže da donesu odluku o daljem toku zaštite korisnika.

Supervizori su se složili da je bilo neophodno primeniti meru neposrednog privremenog starateljstva, nakon čega bi se korisnica uputila u ustanovu na smeštaj, te bila pravovremeno zbrinuta, bez rizika koji su bili ugrožavajući u otvorenoj zaštiti, dok bi postupak procene potencijanih startelja i lišavanje poslovne sposobnosti mogli teći paralelno.

U Porodičnom zakonu čl. 131. i 132. definišu neposredno privremeno  starateljstvo: „neposredni privremni staratelj se postavlja u situacijama kada je potrebno zaštititi hitno nečija prava i interese, a redovni postupak za određivanje starateljstva ne može biti odmah sproveden“. Ako srodnici, koji bi mogli da se prihvate obaveze staratelja ne sarađuju sa centrom za socijalni rad to može ukazivati da nisu zainteresovani ili da nisu sposobni da obavljaju ovu funkciju, odnosno da svojim ponašanjem ugrožavaju interese lica koje treba da bude pod strateljskom zaštitom. U skladu sa tim centar za socijalni rad ima pravo da reaguje u interesu zaštite lica, čak i pre okončanja kompletnog postupka.