Okrugli sto sa supervizorima iz Zapadne i Južne Srbije - jun 2025.

U okviru drugog ciklusa supervizijske podrške u 2025. godini sa supervizorima centara za socijalni rad iz Zapadne i Južne Srbije, održan je supervizijski sastanak/okrugli sto, dana 02.06.2025. godine u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Stručnom skupu prisustvovalo je 13 stručnih radnika iz CSR Prijepolje, Raška, Prokuplje, Aleksinac, Nova Varoš, Novi Pazar i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Stručni skup nazivom „Zaštita prava i interesa deteta u visoko konfliktnim odnosima roditelja“- podrška supervizorima u supervizijsom procesu, prisustvovalo je 13 stručnih radnika iz CSR Prijepolje, Raška, Prokuplje, Aleksinac, Nova Varoš i Novi Pazar.

Supervizijsko pitanje odnosilo se na postupanje stručnih radnika u radu sa porodicom u situaciji kada dete ispoljava duboko ukorenjen strah i otpor prema jednom roditelju, a da pri tom obezbedi zaštitu deteta, poštuje zakonske okvire i podstakne uspostavljanje odnosa.

Nakon izlaganja supervizora iz Prijepolja i prikaza slučaja grupi, učesnici su postavljali pitanja o toku postupka, tražili pojašnjenja vezana za dete i porodicu. Supervizori su takođe davali povratne informacije o sličnim slučajevima koje su imali u svojoj praksi. U okviru edukativnog bloka istaknuta je važnost sistemskog pristupa u radu sa porodicom. Tokom postupka procene važno je obuhvatiti sve oblasti i podoblasti. Obzirom da bivši supružnici žive u udaljenim opštinama, proces procene odvija se na relaciji dva CSR (jedan csr mesno nadležan za majku i dete, drugi csr za oca) što predstavlja izazov i zbog mogućih razlika u stručnim mišljenjima i stavovima dva CSR. Pažnja je posvećena i roditeljskim funkcijama kao vid pomoći stručnim radnicima u procesima procene, praćenja i opservacije kontakata deteta sa ocem.

U drugom delu sastanka realizovana je radionica u grupama, sa zadatkom da na konkretnom prikazu slučaja izlistaju osećanja učesnika u postupku.

Prva grupa je bila usmerena na osećanja roditelja, druga grupa je prepoznala osećanja deteta, dok je treća grupa je izlistala osećanja stručnog radnika.

Prilikom prezentovanja grupa primećeno je da su stručni radnici na neki način bili više naklonjeni i bavili se osećanjima majke i deteta, a da su prema ocu zauzimali osuđujući stav, bez obzira što procene dva centra za socijalni rad i veštaka u sudskom postupku govore da su oba roditelja funkcionalna i sa dovoljnim roditeljskim kapacitetima. Neka osećanja učesnika u postupku su se poklapala i videla se jasna korelacija. U integraciji, skup zaključuje da su osećanja univerzalna, da nisu ni dobra ni loša, nego je način kako ih prepoznajemo i ispoljavamo prihvatljiv ili ne. Kada to razumemo otvaraju se nove perspektive i mogućnosti u radu sa članovima porodice. Grupa zaključuje da „put do deteta“ vodi preko roditelja. U skladu sa tim, roditeljima je potreban proces učenja i savetovanja, kroz savetodavni rad u centru za socijalni rad ili upućivanje u porodično savetovalište.

Zaključak -  jedan od mogućih pravaca u radu sa članovima ove porodice mogao da bude savetodavno terapijski rad na prepoznavanju osećanja i adekvatnom ispoljavanju istih. Takođe je zaključeno da razvod braka proizvodi visok nivo stresa, kod nekih učesnika i traumatsko iskustvo. Ukoliko roditelji nemaju adekvatan „unutrašnji radni model“, nisu adekvatno povezani sa samima sobom ili emocionalno nedostupni, lako se takav model može preneti na dete što se aktuelno najverovatnije i dešava.