Okrugli sto sa supervizorima iz malih CSR Južne Srbije - jun 2025.

Dana  09.06.2025. u  Vladičinom Hanu održan je okrugli sto sa grupom supervizora malih centara za socijalni rad Južne Srbije - Gadžin Han, Trgovište, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Bosilegrad, Bojnik, Lebane, Kuršumlija i Medveđa. Skup je održan u organizaciji supervizora CSR Vladičin Han, a voditelji su bili savetnici Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Snežana Ronić i Slaviša Sorak.

Tema okruglog stola – „Zaštita žrtava nasilja u porodici“  je obrađena kroz primer dobre prakse, ali i šire kroz teme dominantnih stereotipa i predrasuda u odnosu na žrtve nasilja u porodici, vrste i stepene podrške potrebne žrtvama da bi izašle iz kruga nasilja, faktore rizika na osnovu kojih se procenjuje nivo rizika, kao i potrebne mere prevencije i zaštite.

Naglasili smo da je žrtvama nasilja potrebno dosledno pružati: adekvatne informacije, pravnu, zdravstvenu, psihološku i materijalnu pomoć, po potrtebi smeštaj, emocionalnu podršku sa puno empatije, razumevanja i strpljenja. Razgovarali smo o tome kako tendencija žrtve da se vraća nasilniku može da izazove negativne reakcije stručnih radnika u vidu ljutnje, straha, osećanja besmisla i nemoći. Specifičnost pozicije stručnih radnika centra za socijalni rad je odgovornost za vođenje i realizovanje procesa zaštite žrtava porodičnog nasilja uz istovremeno zahtev da se  poštuje  tempo promena koji je žrtvi prihvatljiv. To je naročito izazovno kada majka sa decom odlučuje da ostane u zajednici sa nasilnim partnerom a od strane stručnih radnika je procenjen rizik od ponavljanja nasilja. Razlozi zašto žene produženo trpe nasilje su: materijalna zavisnost, uverenje da decu treba odgajati sa ocem, ubeđenje da su svi muškarci nasilni, strah da će njen odlazak izazvati ekstremnu nasilnu reakciju od strane partnera, nisko samopoštovanje i sumnja da može sama da se snađe, osećanje da nema gde da ode i da nema adekvantu podršku, voli partnera i nada se da će se on promeniti, plaši se osude sredine. Posledice dugotrajnog trpljenja nasilnog ponašanja mogu biti: depresija, povlačenje, gubitak samopoštovanja, psihosomatska oboljenja, suicidne misli.

Predstavljen je primer dobre prakse u zaštiti žrtava porodičnog nasilja, a karakteriše ga blagovremeno, celovito i kontinuirano postupanje, koordinacija aktivnosti sa drugim ustanovama i službama, dosledno zastupanje prava i interesa žrtava nasilja, podržavajući pristup uz empatiju i poštovanje ličnosti i prava na izbor žrtve nasilja. Dobrom ishodu u konkretnom slučaju je doprinelo i postojanje snaga žrtava (saradljivost, traženje i  prihvatanje podrške), ažurnost saradničkih službi (pritvor nasilanika zbog kršenja hitne mere), podrška žrtvama od strane primarne porodice kao i povoljna okolnost  u vidu trenutne mogućnosti da se porodica stambeno obezbedi od strane nevladine organizacije.