Okrugli sto sa supervizorima GCSR Beograd-novembar 2025

U okviru završnog ciklusa supervizijske podrške centrima za socijalni rad u 2025. godini sa supervizorima Gradskog centra za socijalni rad Beograd održan je supervizijski sastanak/okrugli sto, dana 07.11.2025. godine u sali Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Stručnom skupu prisustvovalo je 18 stručnih radnika iz Odeljenja Čukarica, Savski Venac, Palilula, Novi Beograd, Vračar, Grocka, Obrenovac i Odeljenja za planiranje i razvoj.

Stručni skup je organizovan na temu: Ekstremni disfunkcionalni unutarporodični odnosi, otuđenje dece od oca-reuspostavljanje kontakta.

Nakon izlaganja supervizora iz GCSR Beorgad, Odeljenje Novi Beograd i prikaza slučaja grupi, učesnici su postavljali pitanja o toku postupka, tražili pojašnjenja vezana za decu i roditelje. Supervizori su davali povratne informacije o sličnim slučajevima koje su imali u svojoj praksi. U okviru edukativnog bloka planirana je prezentacija na temu stvaranja relacija sa adolescentom. Bivši partneri zbog specifičnog ranijeg odnosa nemaju adekvatnu komunikaciju, prisutna su optuživanja kako međusobno tako i usmereno prema stručnim radnicima CSR (žalbe na rad stručnih radnika nadležnom ministarstvu). Sve ovo otežava proces procene i adekvatnog pristupa, odnosno nemogućnosti da se obavi razgovor sa decom, a vremenom i potpunog prekida u komunikaciji i onemogućavanje kontakata dece sa ocem. Pažnja je posvećena i roditeljskim funkcijama kao vid pomoći stručnim radnicima u procesima procene, praćenja i opservacije odnosa sa majkom i kontakata deteta sa ocem.

U drugom delu sastanka realizovana je radionica-igranje uloga gde su stručni radnici (voditelj slučaja i supervizor) imali zadatak da obave zajednički razgovor sa majkom i decom i poseban razgovor nasamo sa decom kao vrstu motivacionog intervjua. Ostali učesnici imali su ulogu opservera sa zadatkom da prate tok razgovora. Nakon realizovane radionice opserveri su dobili mogućnost da iznesu svoje stavove kako je tekao razgovor. Da li bi naglasili nešto što je pozitivno? Da li bi otvarali neke druge teme, postavljali još neka pitanja ili ista pitanja postavljali na drugačiji način? Fokus je bio na motivaciji korisnika da aktivno participiraju u procesu, informisanju dece u skladu sa uzrastom i razumavanju da je otpor dece u ovim okolnostima normalan, a u nekim situacijama čak nužan kao zaštitni mehanizam na ovom uzrastu. Važno je bilo naglasiti da stručni radnici razumeju da otpor, posebno adolescenata ne treba shvatiti lično. Istaknuto je takođe da bi za pristup mlađem detetu, zbog izostanka bilo kakve komunikacije sa stručnim radnicima,  bilo potrebno pilagoditi komunikacijske metode i tehnika kao što je upotreba crteža i sl. Važno je razumeti da deca i mladi u kriznim situacijama imau pomešana osećanja sa kojim nisu u mogućnosti da se izbore sami. Otpor je adaptivna strategija adolescenata kojim čuvaju autonomiju, emocionalnu sigurnost i osećaj kontrole, te sprečavaju povredu. Otpor je logičan i u nekom periodu je koristan ako ne i nužan. Razumevanje te perspektive je važno za razvoj odnosa sa mladom osobom. Umesto „razbijanja otpora“ poželjno je stvoriti prostor u kojem se adolescent oseća poštovano, sigurno i autentično shvaćeno.

Kada to razumemo otvaraju se nove perspektive i mogućnosti u radu sa decom i mladima, a za roditelje treba da sledi proces učenja i savetovanja, kroz savetodavni rad u CSR ili upućivanje u odgovarajuće savetovalište.