Okrugli sto sa supervizorima CSR grupe Beograd 1

Dana 31.10.2025. god. u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u Beogradu održan je sastanak supervizora grupe Beograd 1. Ovu grupu čine sledeća Odeljenja GCSR u Beogradu: Stari Grad, Zemun, Mladenovac, Sopot, Voždovac, Surčin, Zvezdara i Rakovica. Organizator i voditelj okruglog stola je bio supervizor GCSR BG Odeljenja Mladenovac Aleksandra Pavlović. Ispred Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu proces je vođen od strane savetnice Odeljenja za procenu stručnog rada i superviziju Snežane  Ronić. U radu okruglog stola učestvovalo je 19 supervizora.

Tema rada: Zaštita odraslih žrtava nasilja u slučajevima nesaradljivosti žrtve sa centrom za socijalni rad.

Grupa je bila veoma zainteresovana i aktivna u radu potvrđujući relevantnost teme za praksu. Podsetili smo se iz kojih razloga žrtva može  ćutati i trpeti nasilje u porodici.  Neki od mogućih razloga su: osećaj sramote i krivice što je trpela nasilje ili što je napustila zajednicu, strah od osude okoline u tom smislu, ekonomska zavisnost i strah od budućnosti, strah od pojačanja nasilnog ponašanja nakon prijave, nepoverenje u instituicije, nekad i neadekvatan tretman tokom sudskih postupaka, nedovoljna informisanost, odsustvo svesti o nasilju, normalizovanje takvog ponašanja,  ali  i ljubav prema počiniocu i nada „da će biti bolje“, briga u vezi sa posledicama koje počinilac može imati, odsustvo dovoljne podrške, urušeno samoupouzdanje i samopoštovanje te uverenje da zaslužuje takav tretman itd. Iz svih ovih razloga žrtvi može biti veoma teško da izađe iz kruga nasilja i kada je stručnim radnicima očigledno da su rizici i patnja visoki.

Nastojanje tokom dužeg perioda da se žrtva nasilja pridobije na saradnju radi njene dobrobiti može biti frustrirajuće i iscrpljujuće za stručne radnike.  Potrebno je najpre nastojati razumeti njene motive i njenu životnu poziciju kao i fazu procesa promene u kojoj se nalazi pa tome prilagoditi svoje intervencije. Uloga profesionalaca je da uz prihvatanje i razumevanje osobe uporno pojašnjava i razjašnjava neophodnost promene. Profesionalac ne osuđuje, pruža konkretnu pomoć, podstiče nadu, uliva poverenje u snage korisnika, razume ambivalenciju i strahove od promena, pomaže u postavljanju ciljeva, izradi plana aktivnosti, održavanju postignute promene, definisanju potkrepljivača promene, priprema korisnika na mogući recidiv i razvija veštine nošenja sa mogućim preprekama i problemima. Konačno, miri se sa činjenicom da neki korisnici aktuelno nemaju kapaciteta za stvarnu promenu i vraćaju se na stare obrasce ponašanja trajno.

Uz sve navedeno, stručni radnici su dužni da primenjuju mere iz svoje nadležnosti, da sarađuju sa drugim insititucijama u zaustavljanju i sprečavanju nasilja u porodici, a da žrtvi svoje postupanje objasne i obrazlože i kada se ona ne slaže sa preduzetim.