Републички завод за социјалну заштиту
Теразије 34, 11000 Београд, Република Србија
Реон: 017, ПАК: 103209
У Републичком заводу за социјалну заштиту 09. септембра 2026. године, одржан је супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад Западне Србије: Ивањица, Чачак, Ужице, Косјерић, Ариље, Љиг, Лајковац и Мионица.
Супервизијско питање обрађено на састанку супервизора било је:
Да ли се сложена динамика односа и вишеструко дисфункционално понашање родитеља може свести „само“ на насиље и алкохолизам, које једино можемо објективно мерити?
Како успоставити одговарајући облик сарадње са родитељима у бракоразводној парници с обзиром на обострана очекивања родитеља, вршење притисака (тужбом оца медијима)?
Рад супервизијске групе на дилемама
На основу процене потреба малолетне деце и разумевања концепта најбољих интереса детета, одговори прве групе супервизора су били да је у фокусу процене деце и родитеља: безбедност деце на физичком, емоционалном и понашајном нивоу у односу на родитељску бригу и старање, сигурност на емотивном/психолошком нивоу у односу на сигурну повезаност и стабилност родитеља, здравствене потребе – способност родитеља да се старају о здрављу деце, васпитање деце и способности родитеља за успостављање јасних граница социјалне потребе деце, као и способности родитеља да подрже стимулативно окружење и релације.
Друга група супервизора је предлагала мере и услуге у ситуацији када потребе деце нису задовољене и постоји угроженост потреба због недостатака капацитета родитеља да одговоре на потребе деце (болести зависности, насиље и стални партнерски конфликти): превентивни и корективни надзор над вршењем родитељског права, лишење родитељског права, кривична пријава за занемаривање и злостављање деце и услуге: План за породицу и дете, саветодавни рад, укључивање деце у вртић, обавеза принудног лечења родитеља кроз мере заштите деце.
Трећа група супервизора је у плану Конференције случаја дефинисала циљ конференције, кога ће позвати и шта ће бити тема: Осигурање безбедности деце и заштита најбољих интереса деце у ситуацији постојећих ризика у породици - учесници би били: представници здравства патронажна служба, педијатар, психијатар, полиција због раније изречених хитних мера оцу, родитељи, баке. Фокус питања, након увода супервизора и водитеља случаја о индикаторима ризика и снагама и тешкоћама родитеља, су следећа: шта могу да ураде представници различитих система, проширене породице, родитељи у периоду реализације и праћења активности које су планиране.
Четврта група супервизора је дефинисала осећања која има водитељ случаја и супервизор у раду са родитељима на заштити деце у породицама са високим ризицима: недостатак емпатије, беспомоћност, недостатак стручних знања, тешкоће у фокусирању на приоритетни проблем, ризик да се проблем поједностави, приступ по принципу црно/брело сагледавање ситуације.
Закључак: Одређивање приоритета у раду са породицом која је мултипроблемска, календарски узраст деце је низак, постоје индикатори високог ризика, је кључни корак у стручном раду. За одређивање приоритета, који одређује смер рада на планирању активности које су родитељи дужни да испоштују, полази се од начина задовољавања потреба деце и угрожености развоја деце. Праћење породице је континуирано због високих ризика за безбедност и здравље деце као и благовремно доношење и реализација мера и услуга, којима се штити најбољи интерес деце.
Теразије 34, 11000 Београд, Република Србија
Реон: 017, ПАК: 103209
©2026 Републички завод за социјалну заштиту