Suzbijanje dečijih brakova

Dečiji brakovi su globalni fenomen koji je prisutan u velikom broju država širom sveta. Kao i u većini drugih zemalja, u Srbiji su uzroci ove pojave: siromaštvo, nedostatak obrazovanja, nejednakost, rodno zasnovano nasilje, kulturološko nasleđe, ali i nepostojanje institucionalne reakcije. Dečiji brakovi delom predstavljaju štetne ostatke rastakanja patrijarhalnog modela funkcionisanja porodice koji podrazumeva niz pravila, posebno u vezi nasleđivanja imovine, uređenja odnosa, pokornosti dece i žena, pravila protiv nemoralnosti, patrilinearnosti, patrilokalnosti, negovanja i posebnog vrednovanja kulta nevinosti i sklapanja ranih brakova.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope izrazila je zabrinutost u vezi ozbiljnog i učestalog kršenja ljudskih prava i prava dece kroz prisilne brakove i dečije brakove, te je pozvala narodne skupštine država članica Saveta Evrope da prilagode svoja nacionalna zakonodavstva (Rezolucija 1468 (2005)).

I Komitet za prava deteta i Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama takođe ističu problem dečijih brakova i pozivaju na akciju suprotstavljanja ovoj pojavi.

Imajući u vidu istraživanja i analizu situacije u Srbiji (UNICEF – MICS istraživanje) kada su u pitanju dečiji brakovi, može se reći da je situacija prilično alarmantna. Podaci ukazuju da se više od polovine devojčica u romskoj populaciji „udaje“ pre navršene 18. godine. Iako je normativni i institucionalni okvir u Republici Srbiji uglavnom usklađen sa međunarodnim standardima, praksa pokazuje da problem postoji. Nakon preporuka Komiteta za prava deteta i Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama, rešavanje problema dečijih brakova našlo se u nekoliko važnih dokumenata: Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2020.

Rešavanje pitanja dečijih brakova traži multisektorski pristup, pri čemu socijalna zaštita ima veoma izraženu ulogu u prevenciji, ali i u saniranju posledica koje rani brak nosi sa sobom. Veoma značajan resurs predstavljaju centri za socijalni rad koji treba da prepoznaju ovu pojavu i da primene postojeće mehanizme zaštite konkretnog deteta koje je u riziku ili se već nalazi u situaciji dečijeg braka. Takođe, značajan resurs predstavlja i usluga porodični saradnik koja je odličan mehanizam za prepoznavanje rizika od dečijih brakova u porodicama sa kojima radi po drugom osnovu, ali i kao nosilac preventivnih aktivnosti koje treba da budu primarne u odnosu na ovaj problem.

U saradnji sa UNICEF-om, Republički zavod za socijalnu zaštitu realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite u cilju osnaživanja porodice“, u okviru kojeg se Komponenta 4 odnosi na sprečavanje dečijih brakova i ulogu sistema socijalne zaštite u prevenciji i saniranju posledica ove pojave.

 

 

Imajući u vidu istraživanja i analizu situacije u Srbiji (UNICEF – MICS istraživanje) kada su u pitanju dečiji brakovi, može se reći da je situacija prilično alarmantna. Podaci ukazuju da se više od polovine devojčica u romskoj populaciji „udaje“ pre navršene 18. godine. Iako je normativni i institucionalni okvir u Republici Srbiji uglavnom usklađen sa međunarodnim standardima, praksa pokazuje da problem postoji. Nakon preporuka Komiteta za prava deteta i Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama, rešavanje problema dečijih brakova našlo se u nekoliko važnih dokumenata: Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2020.

Rešavanje pitanja dečijih brakova traži multisektorski pristup, pri čemu socijalna zaštita ima veoma izraženu ulogu u prevenciji, ali i u saniranju posledica koje rani brak nosi sa sobom. Veoma značajan resurs predstavljaju centri za socijalni rad koji treba da prepoznaju ovu pojavu i da primene postojeće mehanizme zaštite konkretnog deteta koje je u riziku ili se već nalazi u situaciji dečijeg braka. Takođe, značajan resurs predstavlja i usluga porodični saradnik koja je odličan mehanizam za prepoznavanje rizika od dečijih brakova u porodicama sa kojima radi po drugom osnovu, ali i kao nosilac preventivnih aktivnosti koje treba da budu primarne u odnosu na ovaj problem.

U saradnji sa UNICEF-om, Republički zavod za socijalnu zaštitu realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite u cilju osnaživanja porodice“, u okviru kojeg se Komponenta 4 odnosi na sprečavanje dečijih brakova i ulogu sistema socijalne zaštite u prevenciji i saniranju posledica ove pojave.

Baza akreditovanih programa obuke

Najave realizacija akreditovanih programa obuke

Porodični saradnik