Suzbijanje dečijih brakova

Dečiji brakovi su globalni fenomen koji je prisutan u velikom broju država širom sveta. Kao i u većini drugih zemalja, u Srbiji su uzroci ove pojave: siromaštvo, nedostatak obrazovanja, nejednakost, rodno zasnovano nasilje, kulturološko nasleđe, ali i nepostojanje institucionalne reakcije. Dečiji brakovi delom predstavljaju štetne ostatke rastakanja patrijarhalnog modela funkcionisanja porodice koji podrazumeva niz pravila, posebno u vezi nasleđivanja imovine, uređenja odnosa, pokornosti dece i žena, pravila protiv nemoralnosti, patrilinearnosti, patrilokalnosti, negovanja i posebnog vrednovanja kulta nevinosti i sklapanja ranih brakova.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope izrazila je zabrinutost u vezi ozbiljnog i učestalog kršenja ljudskih prava i prava dece kroz prisilne brakove i dečije brakove, te je pozvala narodne skupštine država članica Saveta Evrope da prilagode svoja nacionalna zakonodavstva (Rezolucija 1468 (2005)).

I Komitet za prava deteta i Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama takođe ističu problem dečijih brakova i pozivaju na akciju suprotstavljanja ovoj pojavi.

Imajući u vidu istraživanja i analizu situacije u Srbiji (UNICEF – MICS istraživanje) kada su u pitanju dečiji brakovi, može se reći da je situacija prilično alarmantna. Podaci ukazuju da se više od polovine devojčica u romskoj populaciji „udaje“ pre navršene 18. godine. Iako je normativni i institucionalni okvir u Republici Srbiji uglavnom usklađen sa međunarodnim standardima, praksa pokazuje da problem postoji. Nakon preporuka Komiteta za prava deteta i Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama, rešavanje problema dečijih brakova našlo se u nekoliko važnih dokumenata: Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2020.

Rešavanje pitanja dečijih brakova traži multisektorski pristup, pri čemu socijalna zaštita ima veoma izraženu ulogu u prevenciji, ali i u saniranju posledica koje rani brak nosi sa sobom. Veoma značajan resurs predstavljaju centri za socijalni rad koji treba da prepoznaju ovu pojavu i da primene postojeće mehanizme zaštite konkretnog deteta koje je u riziku ili se već nalazi u situaciji dečijeg braka. Takođe, značajan resurs predstavlja i usluga porodični saradnik koja je odličan mehanizam za prepoznavanje rizika od dečijih brakova u porodicama sa kojima radi po drugom osnovu, ali i kao nosilac preventivnih aktivnosti koje treba da budu primarne u odnosu na ovaj problem.

U saradnji sa UNICEF-om, Republički zavod za socijalnu zaštitu realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite u cilju osnaživanja porodice“, u okviru kojeg se Komponenta 4 odnosi na sprečavanje dečijih brakova i ulogu sistema socijalne zaštite u prevenciji i saniranju posledica ove pojave.

 

 

Imajući u vidu istraživanja i analizu situacije u Srbiji (UNICEF – MICS istraživanje) kada su u pitanju dečiji brakovi, može se reći da je situacija prilično alarmantna. Podaci ukazuju da se više od polovine devojčica u romskoj populaciji „udaje“ pre navršene 18. godine. Iako je normativni i institucionalni okvir u Republici Srbiji uglavnom usklađen sa međunarodnim standardima, praksa pokazuje da problem postoji. Nakon preporuka Komiteta za prava deteta i Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama, rešavanje problema dečijih brakova našlo se u nekoliko važnih dokumenata: Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period od 2016. do 2020.

Rešavanje pitanja dečijih brakova traži multisektorski pristup, pri čemu socijalna zaštita ima veoma izraženu ulogu u prevenciji, ali i u saniranju posledica koje rani brak nosi sa sobom. Veoma značajan resurs predstavljaju centri za socijalni rad koji treba da prepoznaju ovu pojavu i da primene postojeće mehanizme zaštite konkretnog deteta koje je u riziku ili se već nalazi u situaciji dečijeg braka. Takođe, značajan resurs predstavlja i usluga porodični saradnik koja je odličan mehanizam za prepoznavanje rizika od dečijih brakova u porodicama sa kojima radi po drugom osnovu, ali i kao nosilac preventivnih aktivnosti koje treba da budu primarne u odnosu na ovaj problem.

U saradnji sa UNICEF-om, Republički zavod za socijalnu zaštitu realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite u cilju osnaživanja porodice“, u okviru kojeg se Komponenta 4 odnosi na sprečavanje dečijih brakova i ulogu sistema socijalne zaštite u prevenciji i saniranju posledica ove pojave.

*****************************************************************************************

Instrukcija o načinu rada centara za socijalni rad - organa starateljstva u zaštiti dece od dečjih brakova

*****************************************************************************************

Na drugom sastanku Koalicije za sprečavanje dečijih brakova, održanom 17. juna 2019. godine, Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu upoznala je prisutne sa ulogom sistema socijalne  zaštite, posebno centara za socijalni rad u radu sa decom i porodicama koje su u riziku od dečijeg braka, kao i sa Instrukcijom centrima za socijalni rad, koju je nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo u maju ove godine.

 

Preuzmite prezentaciju

*****************************************************************************************

Baza akreditovanih programa obuke

Najave realizacija akreditovanih programa obuke

Porodični saradnik