Aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći

 

Aktivacija je usmerena na jačanje kapaciteta korisnika za uključivanje na tržište rada kao osnovnog preduslova za njihovu socijalnu uključenost. 

Aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći predstavlja skup mera i aktivnosti aktivne socijalne politike i aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene na jačanje kapaciteta korisnika za uključivanje na tržište rada kao osnovnog preduslova za njihovu socijalnu uključenost. Krajnji cilj aktivacije korisnika je postepeno do potpuno smanjivanje njihove zavisnosti od sistema socijalne zaštite.

Koncept aktivacionih politika nastao je kao rezultat nemogućnosti sistema socijalne zaštite, čak i u najrazvijenijim zemaljama, da korisnicima neograničeno obezbeđuju socijalnu pomoć. Svuda u svetu postepeno se razvijao „aktivacijski preokret“, kojim se uspostavljaju različiti modeli aktivacije i aktivacionih strategija, sa posebnim fokusom na razvoju mera aktivne politike zapošljavanja. Na nivou EU aktivacija je sadržana u Direktivi koja se odnosi na zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju, a modaliteti koji se primenjuju su raznovrsni.

Aktivacione strategije usmerene na korisnike materijalih davanja relativno su nerazvijene, budući da je reč o aktivaciji grupe korisnika koja je tek od nedavno postala ciljna grupa na koju se usmerava aktivaciona politika. Instrumenti koji se koriste u aktivaciji ove ciljne grupe korisnika mogu se podeliti u tri osnovne grupe: a) zahtevajuće - obavezujuća aktivacija (uspostavljanje kriterijuma za traženje posla, obavezno učešće u aktivnoj politici zapošljavanja, obavezna aktivacija korisnika), b) omogućavajuće (treninzi, kursevi, obuke, edukacije, obezbeđivanje radnog iskustva, savetovanje) i v) finansijske podsticaje (radni bonusi, subvencionisano zapošljavanje i sl).

Aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći u Republici Srbiji uspostavljena je u skladu sa paradigmom da je svako odgovoran za zadovoljenje sopstvenih životnih potreba i potreba svoje porodice i da pojedinac koji je sposoban za rad ima pravo i dužnost da učestvuje u aktivnostima koje omogućavaju prevazilaženje njegove nepovoljne socijalne situacije, odnosno u sprovođenju mera kojima se obezbeđuje njegova socijalna uključenost.

U skladu sa ovom paradigmom, normativno potvrđenom Zakonom o socijalnoj zaštiti, vidovi aktivacije korisnika novčane socijalne pomoći definisani su Uredbom o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 112/2014): obrazovanje uključivanjem korisnika u određeni obrazovni nivo (formalno obrazovanje), sticanje znanja i veština putem organizovanja obuka, kurseva i sl. (neformalno obrazovanje), zapošljavanje, lečenje i društvenokoristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici.

Od donošenja Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći 2014. godine, Republički zavod za socijalnu zaštitu je uključen u pružanje stručne podrške socijalnim akterima uključenim u njenu primenu. Poseban doprinos Zavod je dao u procesu prikupljanja i analize podataka o rezultatima primene radne aktivacije korisnika novčane socijalne pomoći.

Sa ciljem da doprinese boljem razumevanju mogućih modela radne aktivacije, kao i prednosti i ograničenja u njihovoj primeni, Zavod je krajem 2016. godine sačinio uporednu analizu „Aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći - Komparativni pregled pristupa u zemljama Evrope i zemljama iz okruženja“. Analiza je pokazala da su modeli radne aktivacije prisutni u zemljama regiona veoma raznovrsni i kreću se od „potpuno uslovljenih“ do „potpuno dobrovoljnih“. Što se tiče praksi u procesu aktivacije korisnika novčanih socijalnih davanja, one su grupisane, uglavnom, oko dva osnovna modela: aktivacije korisnika koja je tzv. ekspeditivna, koja brzo daje rezultate (low road pristup) i druge koja je teža, dugoročnija i pravednija, odnosno ona koja je fokusirana na stvarne potrebe, interese i razvojne kapacitete pojedinaca i usmerena je na dugoročno i održivo rešavanje problema radno sposobnih korisnika socijalne pomoći (high road pristup).

Već postoje istraživanja koja ukazuju da kratkoročna socijalna pomoć neretko dovodi do dugoročne, višegeneracijske zavisnosti od sistema socijalne zaštite. Iz tih razloga, Zavod će, u saradnji sa relevantnim socijalnim akterima, nastaviti dalji rad na razvoju modela aktivacije članova ranjivih grupa, uz uvažavanje individualnih potreba korisnika novčane socijalne pomoći, na jednoj strani i zajedničkih, dugoročnih interesa sistema socijalne zaštite, odnosno države, na drugoj strani.

Baza akreditovanih programa obuke

Najave realizacija akreditovanih programa obuke

Porodični saradnik

Tagovi