Округли сто са ЦСР из Централне и Западне Србије - септембар 2025.

У сали Републичког завода за социјалну заштиту у Београду је 29.09.2025. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјани рад: Јагодина, Лозница, Параћин, Осечина, Љубовија и Мали Зворник.

Супервизијско питање припремљено за овај састанак је било везано за заштиту детета у високо конфликтном разводу где постоје елементи партнерског насиља.

Међутим, у складу са питањима која су била формулисана за претходне супервизијске састанке, као и дискусија која се водила током супервизије, указали су на потребу да се разговара о улози супервизора у предметима које воде водитељи случаја, а супервизор је у функцији мониторинга рада на случају. Недовољан број стручних радника, као и још увек „нови“ информациони систем СОЗИС, у којем на предмету раде и водитељ случаја и супервизор, доносе нове изазове за реализацију интерног супервизијског процеса у центру за социјални рад.

Иако супервизија психосоцијалног рада подразумева јасну поделу одговорности (супервизор је одговоран за супервизијски процес, а водитељ случаја за рад са корисником) актуелна ситуација у центрима за социјални рад је другачија и супервизија се своди на „контролу“ радног процеса кроз фазе стручног поступка. На овај начин супервизија преузима функцију надзора над стручним радом, а супервизор је одговоран за рад са корисником свог супервизанта, те је супервизија све удаљенија од интегративног модела који је требало да буде заступљен у Републици Србији увођењем метода вођења случаја. Интегративни модел подразумева ТРИ функције супервизије: административну која подразумева мониторинг радног процеса и представља основ за планирање развоја сваког супервизанта, едукативну која подстиче образовни развој стручњака, у складу са концептом доживотног учења и подржавајућу која превенира професионално сагоревање и омогућава рад стручњака са корисницима који имају тешке и сложене проблеме.

Приказ случаја је коришћен као пример на којем су учесници у малим групама радили мониторинг у улози супервизора у различитим фазама стручног поступка.

Закључак је да недостатак времена због преоптерећености стручних радника (уз напомену да су веома ретке ситуације да супервизор није истовремено и водитељ случаја) скоро да онемогућава реализацију супервизијског процеса у делу едукативне и подржавајуће функције, те се она одвија само кроз врло формализован процес мониторинга над многобројним предметима, што је своди на улогу контроле или надзора над стручним радом, упитног квалитета.