Округли сто са супервизорима из малих ЦСР Јужне Србије - јун 2025.

Дана  09.06.2025. у  Владичином Хану одржан је округли сто са групом супервизора малих центара за социјални рад Јужне Србије - Гаџин Хан, Трговиште, Бела Паланка, Димитровград, Босилеград, Бојник, Лебане, Куршумлија и Медвеђа. Скуп је одржан у организацији супервизора ЦСР Владичин Хан, а водитељи су били саветници Републичког завода за социјалну заштиту Снежана Ронић и Славиша Сорак.

Тема округлог стола - "Заштита жртава насиља у породици"  је обрађена кроз пример добре праксе, али и шире кроз теме доминантних стереотипа и предрасуда у односу на жртве насиља у породици, врсте и степене подршке потребне жртвама да би изашле из круга насиља, факторе ризика на основу којих се процењује ниво ризика, као и потребне мере превенције и заштите.

Нагласили смо да је жртвама насиља потребно доследно пружати: адекватне информације, правну, здравствену, психолошку и материјалну помоћ, по потртеби смештај, емоционалну подршку са пуно емпатије, разумевања и стрпљења. Разговарали смо о томе како тенденција жртве да се враћа насилнику може да изазове негативне реакције стручних радника у виду љутње, страха, осећања бесмисла и немоћи. Специфичност позиције стручних радника центра за социјални рад је одговорност за вођење и реализовање процеса заштите жртава породичног насиља уз истовремено захтев да се  поштује  темпо промена који је жртви прихватљив. То је нарочито изазовно када мајка са децом одлучује да остане у заједници са насилним партнером а од стране стручних радника је процењен ризик од понављања насиља. Разлози зашто жене продужено трпе насиље су: материјална зависност, уверење да децу треба одгајати са оцем, убеђење да су сви мушкарци насилни, страх да ће њен одлазак изазвати екстремну насилну реакцију од стране партнера, ниско самопоштовање и сумња да може сама да се снађе, осећање да нема где да оде и да нема адекванту подршку, воли партнера и нада се да ће се он променити, плаши се осуде средине. Последице дуготрајног трпљења насилног понашања могу бити: депресија, повлачење, губитак самопоштовања, психосоматска обољења, суицидне мисли.

Представљен је пример добре праксе у заштити жртава породичног насиља, а карактерише га благовремено, целовито и континуирано поступање, координација активности са другим установама и службама, доследно заступање права и интереса жртава насиља, подржавајући приступ уз емпатију и поштовање личности и права на избор жртве насиља. Добром исходу у конкретном случају је допринело и постојање снага жртава (сарадљивост, тражење и  прихватање подршке), ажурност сарадничких служби (притвор насиланика због кршења хитне мере), подршка жртвама од стране примарне породице као и повољна околност  у виду тренутне могућности да се породица стамбено обезбеди од стране невладине организације.