Округли сто са супервизорима из Западне и Јужне Србије - јун 2025.

У оквиру другог циклуса супервизијске подршке у 2025. години са супервизорима центара за социјални рад из Западне и Јужне Србије, одржан је супервизијски састанак/округли сто, дана 02.06.2025. године у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту.

Стручном скупу присуствовало је 13 стручних радника из ЦСР Пријепоље, Рашка, Прокупље, Алексинац, Нова Варош, Нови Пазар и Републичког завода за социјалну заштиту.

Стручни скуп називом „Заштита права и интереса детета у високо конфликтним односима родитеља“- подршка супервизорима у супервизијсом процесу, присуствовало је 13 стручних радника из ЦСР Пријепоље, Рашка, Прокупље, Алексинац, Нова Варош и Нови Пазар.

Супервизијско питање односило се на поступање стручних радника у раду са породицом у ситуацији када дете испољава дубоко укорењен страх и отпор према једном родитељу, а да при том обезбеди заштиту детета, поштује законске оквире и подстакне успостављање односа.

Након излагања супервизора из Пријепоља и приказа случаја групи, учесници су постављали питања о току поступка, тражили појашњења везана за дете и породицу. Супервизори су такође давали повратне информације о сличним случајевима које су имали у својој пракси. У оквиру едукативног блока истакнута је важност системског приступа у раду са породицом. Током поступка процене важно је обухватити све области и подобласти. Обзиром да бивши супружници живе у удаљеним општинама, процес процене одвија се на релацији два ЦСР (један цср месно надлежан за мајку и дете, други цср за оца) што представља изазов и због могућих разлика у стручним мишљењима и ставовима два ЦСР. Пажња је посвећена и родитељским функцијама као вид помоћи стручним радницима у процесима процене, праћења и опсервације контаката детета са оцем.

У другом делу састанка реализована је радионица у групама, са задатком да на конкретном приказу случаја излистају осећања учесника у поступку.

Прва група је била усмерена на осећања родитеља, друга група је препознала осећања детета, док је трећа група је излистала осећања стручног радника.

Приликом презентовања група примећено је да су стручни радници на неки начин били више наклоњени и бавили се осећањима мајке и детета, а да су према оцу заузимали осуђујући став, без обзира што процене два центра за социјални рад и вештака у судском поступку говоре да су оба родитеља функционална и са довољним родитељским капацитетима. Нека осећања учесника у поступку су се поклапала и видела се јасна корелација. У интеграцији, скуп закључује да су осећања универзална, да нису ни добра ни лоша, него је начин како их препознајемо и испољавамо прихватљив или не. Када то разумемо отварају се нове перспективе и могућности у раду са члановима породице. Група закључује да „пут до детета“ води преко родитеља. У складу са тим, родитељима је потребан процес учења и саветовања, кроз саветодавни рад у центру за социјални рад или упућивање у породично саветовалиште.

Закључак -  један од могућих праваца у раду са члановима ове породице могао да буде саветодавно терапијски рад на препознавању осећања и адекватном испољавању истих. Такође је закључено да развод брака производи висок ниво стреса, код неких учесника и трауматско искуство. Уколико родитељи немају адекватан „унутрашњи радни модел“, нису адекватно повезани са самима собом или емоционално недоступни, лако се такав модел може пренети на дете што се актуелно највероватније и дешава.