Округли сто са супервизорима из Београда - март 2025.

Дана 27. 03. 2025 године у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту одржан је округли сто на тему Сарадљивост старатеља са Органом старатељства као аспект подобности за вршење улоге старатеља / Ревизија старатељства над одраслим/старим лицем.

Учесници су били : супервизори центара за социјални рад  Градског центра за социјални рад у Београду – Одељења Младеновац, Сопот, Стари град, Сурчин, Одељење за аналитику и Земун из кога је био и организатор скупа. Укупно је било 12 учесника. Водитељи округлог стола били су саветници РЗСЗ: Снежана Ронић и Мирјана Бјелић Филиповић.

У оквиру теме супервизијског састанка подсетили смо се да подобност потенцијалног старатеља, као и старатеља у оквиру ревизија процењујемо на основу:

• испуњености законских услова за вршење улоге старатеља,
• на основу процене његовог разумевања сврхе старатељства и дужности старатеља,
• на основу познавања специфичности самог потенцијалног штићеника, његових потреба, способности, нивоа функционисања, односа према његовом лечењу, укључивању у заједницу, заштити имовине итд.,
• врсти и степену мотивацији за старатељство,
• личних својстава старатеља ( посвећеност, капацитети за управљање и располагање имовином, капацитети за подршку здрављу и отклањању разлога за стављање под старатељство, спремност на сарадњу са Органом старатељства и сродницима штићеника)
• квалитета односа са штићеником и спремности на развијање односа како између штићеника и старатеља тако и штићеника са другим битним особама из његове прошлости.

У односу на тему, закључили смо да сарадљивост старатеља са Органом старатељства свакако спада у основне особине подобног старатеља јер указује на његово разумевање улоге, функције и дужности старатеља, као и поделе одговорности са Органом старатељства, а представља и предуслов за добру процену и увид Органа старатељства у функционисања корисника и адекватност заштите која му је обезбеђена. У ситуацији када старатељ не сарађује оптимално са Органом старатељством потребно је најпре добро проценити  степен његове сарадљивости / несарадљивости, добре особине тог старатеља и ризике који се препознају везано за његово понашање. Одлуку о даљој заштити корисника увек треба доносити из угла предности и  недостатака сваке опције за конкретног корисника, што значи да процену старатеља треба укрстити са проценом најбољег интереса корисника и то како краткорочно тако и дугорочно. Када је процена да је интерес корисника да остане у отвореној заштити и под старатељством актуелног старатеља, потребно је настојати унапредити сарадњу са старатељом користећи асертивне технике, „победи/победи“ приступ и друге технике којима изражавамо разумевање, прихватање и валидирање онога што је добро урађено, али истовремено инситирајући на улози и огдговорностима Органа старатељства и настојећи да старатељ разуме неопходност сарадничког односа са Органом старатељства. У складу са могућностима добро је проширивати круг сарадника у циљу подршке старатељу и односу старатеља и Органа старатељства, прибављати извештаје од других институција, организовати конференције случаја. Истовремено, то повећава и степен контроле  од стране Органа старатељства и у складу са тим, по потреби могућност благовременог интервенисања.