Округли сто са супервизорима ГЦСР Београд-новембар 2025

У оквиру завршног циклуса супервизијске подршке центрима за социјални рад у 2025. години са супервизорима Градског центра за социјални рад Београд одржан је супервизијски састанак/округли сто, дана 07.11.2025. године у сали Републичког завода за социјалну заштиту.

Стручном скупу присуствовало је 18 стручних радника из Одељења Чукарица, Савски Венац, Палилула, Нови Београд, Врачар, Гроцка, Обреновац и Одељења за планирање и развој.

Стручни скуп је организован на тему: Екстремни дисфункционални унутарпородични односи, отуђење деце од оца-реуспостављање контакта.

Након излагања супервизора из ГЦСР Беоргад, Одељење Нови Београд и приказа случаја групи, учесници су постављали питања о току поступка, тражили појашњења везана за децу и родитеље. Супервизори су давали повратне информације о сличним случајевима које су имали у својој пракси. У оквиру едукативног блока планирана је презентација на тему стварања релација са адолесцентом. Бивши партнери због специфичног ранијег односа немају адекватну комуникацију, присутна су оптуживања како међусобно тако и усмерено према стручним радницима ЦСР (жалбе на рад стручних радника надлежном министарству). Све ово отежава процес процене и адекватног приступа, односно немогућности да се обави разговор са децом, а временом и потпуног прекида у комуникацији и онемогућавање контаката деце са оцем. Пажња је посвећена и родитељским функцијама као вид помоћи стручним радницима у процесима процене, праћења и опсервације односа са мајком и контаката детета са оцем.

У другом делу састанка реализована је радионица-играње улога где су стручни радници (водитељ случаја и супервизор) имали задатак да обаве заједнички разговор са мајком и децом и посебан разговор насамо са децом као врсту мотивационог интервјуа. Остали учесници имали су улогу опсервера са задатком да прате ток разговора. Након реализоване радионице опсервери су добили могућност да изнесу своје ставове како је текао разговор. Да ли би нагласили нешто што је позитивно? Да ли би отварали неке друге теме, постављали још нека питања или иста питања постављали на другачији начин? Фокус је био на мотивацији корисника да активно партиципирају у процесу, информисању деце у складу са узрастом и разумавању да је отпор деце у овим околностима нормалан, а у неким ситуацијама чак нужан као заштитни механизам на овом узрасту. Важно је било нагласити да стручни радници разумеју да отпор, посебно адолесцената не треба схватити лично. Истакнуто је такође да би за приступ млађем детету, због изостанка било какве комуникације са стручним радницима,  било потребно пилагодити комуникацијске методе и техника као што је употреба цртежа и сл. Важно је разумети да деца и млади у кризним ситуацијама имау помешана осећања са којим нису у могућности да се изборе сами. Отпор је адаптивна стратегија адолесцената којим чувају аутономију, емоционалну сигурност и осећај контроле, те спречавају повреду. Отпор је логичан и у неком периоду је користан ако не и нужан. Разумевање те перспективе је важно за развој односа са младом особом. Уместо „разбијања отпора“ пожељно је створити простор у којем се адолесцент осећа поштовано, сигурно и аутентично схваћено.

Када то разумемо отварају се нове перспективе и могућности у раду са децом и младима, а за родитеље треба да следи процес учења и саветовања, кроз саветодавни рад у ЦСР или упућивање у одговарајуће саветовалиште.