Округли сто са супервизорима великих ЦСР из Јужне Србије - јун 2025

У оквиру другог циклуса екстерне супервизије за 2025. годину, дана 13.06.2025. године у Дому ученика у Врању, одржан је округли сто групе Јужна Србија – велики центри у организацији супервизора Јулије Стошић из ЦСР Врање. Присуствовали су стручни рандици ЦСР Врање и ЦСР Лесковац, са укупно девет учесника. Водитељи округлог стола су били саветници РЗСЗ, Снежана Ронић и Милан Јанковић.

Супервизијско питање - Како превенирати ризичне ситуације које могу бити изазване понашањем корисника, како према себи, тако и према околини, приликом његовог смештаја у адекватну установу социјалне заштите?

Током разматрања случаја од стране групе постало је јасно да поред основног питања постоје и дилеме које се односе на избор адекватног облика заштите као и питања адекватног поступања Oргана старатељства у ситуацији када постоји неусклађеност закона ( Породични закон и Закон о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити) и друго.

Отворено је важно и чини се у овом случају кључно питање партиципације корисника и  његове сарадње у изналажењу оптималног решења. Ма колико да је изазовно изнети пред корисника чињенице и опције које стоје на располагању, то се мора учинити како би се заједно са њим трагало за решењима. Односно, корисник се од стране стручног тима мора суочити са реалним опцијама, са предностима и манама постојећих решења, потребно је изразити разумевање за његове отпоре, страхове и слично, али центар као установа мора одредити грнаице која поставља реалност. На тој основи се са њим може преговарати и постепено напредовати према циљевима.

Стручни радници и сарадници центра за социјални рад понекад се у комуникацији са корисницима служе полуистинама и подстичу извесна надања и нереална очекивања корисника чиме се привремено обезбеђује његова сарадња и избегава конфликт. Ипак, дугорочно, тако се губи поверење и добар однос са корисницима. У настојању да се обезбеди најбоља заштита корисника потребно је са корисником сачињавати краткорочне планове са јасним исходима и последицама истих. У случају озбиљнијих инцидената процедура је јасна, а онда се може тражити и смештај у болницу са даљим препорукама од стране психијатра. 

Још једном је потврђено, колико год је „случај“ сложен увек се вратимо на неопходност добре процене и планирања које укључују партиципацију корисника, благовременост, целовитост и континуираност у поступању.

Неусклађеност закона постоји, али у случају изложености корисника животним ризицима предност у односу на његову сагласност има обезбеђивање егзистенцијелних потреба.