Округли сто са супервизорима ЦСР групе Београд 1

Дана 31.10.2025. год. у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту у Београду одржан је састанак супервизора групе Београд 1. Ову групу чине следећа Одељења ГЦСР у Београду: Стари Град, Земун, Младеновац, Сопот, Вождовац, Сурчин, Звездара и Раковица. Организатор и водитељ округлог стола је био супервизор ГЦСР БГ Одељења Младеновац Александра Павловић. Испред Републичког завода за социјалну заштиту процес је вођен од стране саветнице Одељења за процену стручног рада и супервизију Снежане  Ронић. У раду округлог стола учествовало је 19 супервизора.

Тема рада: Заштита одраслих жртава насиља у случајевима несарадљивости жртве са центром за социјални рад.

Група је била веома заинтересована и активна у раду потврђујући релевантност теме за праксу. Подсетили смо се из којих разлога жртва може  ћутати и трпети насиље у породици.  Неки од могућих разлога су: осећај срамоте и кривице што је трпела насиље или што је напустила заједницу, страх од осуде околине у том смислу, економска зависност и страх од будућности, страх од појачања насилног понашања након пријаве, неповерење у институиције, некад и неадекватан третман током судских поступака, недовољна информисаност, одсуство свести о насиљу, нормализовање таквог понашања,  али  и љубав према починиоцу и нада „да ће бити боље“, брига у вези са последицама које починилац може имати, одсуство довољне подршке, урушено самоупоуздање и самопоштовање те уверење да заслужује такав третман итд. Из свих ових разлога жртви може бити веома тешко да изађе из круга насиља и када је стручним радницима очигледно да су ризици и патња високи.

Настојање током дужег периода да се жртва насиља придобије на сарадњу ради њене добробити може бити фрустрирајуће и исцрпљујуће за стручне раднике.  Потребно је најпре настојати разумети њене мотиве и њену животну позицију као и фазу процеса промене у којој се налази па томе прилагодити своје интервенције. Улога професионалаца је да уз прихватање и разумевање особе упорно појашњава и разјашњава неопходност промене. Професионалац не осуђује, пружа конкретну помоћ, подстиче наду, улива поверење у снаге корисника, разуме амбиваленцију и страхове од промена, помаже у постављању циљева, изради плана активности, одржавању постигнуте промене, дефинисању поткрепљивача промене, припрема корисника на могући рецидив и развија вештине ношења са могућим препрекама и проблемима. Коначно, мири се са чињеницом да неки корисници актуелно немају капацитета за стварну промену и враћају се на старе обрасце понашања трајно.

Уз све наведено, стручни радници су дужни да примењују мере из своје надлежности, да сарађују са другим инсититуцијама у заустављању и спречавању насиља у породици, а да жртви своје поступање објасне и образложе и када се она не слаже са предузетим.