Округли сто са супервизорима из Западне Србије (3. група) - јун 2025.

Дана 13.06.2025. године, у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту је одржан супервизијски састанак са супервизорима центара за социјални рад Западне Србије 3. група - Шабац, Уб, Коцељева, Јагодина, Ћуприја, Лозница, Љубовија,  Богатић и Осечина.

Супервизијско питање обрађено на састанку ове групе супервизора je било како да стручни радници пруже заштиту старој особи која је у животном ризику а спада у тешко сарадљиве кориснике и како да у складу са тим донесу адекватну одлуку о врсти старатељства.

Закључак: Након излиставања потреба и ризика везаних за конкретни приказ случаја који се односио на збрињавање старе, болесне и психички измењене кориснице, учесници на супервизијском састанку су закључили да се десио велики проток времена у чекању да се потенцијални срдоници одазову и процене као старатељи што је утицало на квалитет заштите кориснице и повећање ризика за њен живот и здравље. Примeћено је да се у приступу рада на неким случајевима прво промишља о налазима и потенцијалним решењима, па се тек онда, и то на формалан начин приступа процени, уместо да процена доведе до закључака на којима се базира одлука. 

Заједнички закључак супервизијске групе је да резултати процене и одлуке које се доносе на основу прикупљених података и донетих закључака обезбеђују сигурност стручњака  и могућност аргументовања донетих одлука. У вези са конкретним приказом случаја, то значи да би се стручни радници доследно водили потребама кориснице уместо потенцијалним старатељима и несигурношћу везаном за њих. Супервизори су истакли „Скалу за процену функционалне способности корисника и одређивање потребног степена подршке“ као инструмент који им значајно помаже да донесу одлуку о даљем току заштите корисника.

Супервизори су се сложили да је било неопходно применити меру непосредног привременог старатељства, након чега би се корисница упутила у установу на смештај, те била правовремено збринута, без ризика који су били угрожавајући у отвореној заштити, док би поступак процене потенцијаних стартеља и лишавање пословне способности могли тећи паралелно.

У Породичном закону чл. 131. и 132. дефинишу непосредно привремено  старатељство: „непосредни привремни старатељ се поставља у ситуацијама када је потребно заштитити хитно нечија права и интересе, а редовни поступак за одређивање старатељства не може бити одмах спроведен“. Ако сродници, који би могли да се прихвате обавезе старатеља не сарађују са центром за социјални рад то може указивати да нису заинтересовани или да нису способни да обављају ову функцију, односно да својим понашањем угрожавају интересе лица које треба да буде под стратељском заштитом. У складу са тим центар за социјални рад има право да реагује у интересу заштите лица, чак и пре окончања комплетног поступка.