„Хранитељство – јуче, данас и сутра“

Дана 07. јула 2026. године, у Великој већници градске куће у Суботици је одржана међународна конференција под називом „Хранитељсто - јуче, данас и сутра“, коју су уз подршку Града Суботице, заједнички организовали Центар за породични смештај и усвојење Суботица, Центар за социјални рад Града Суботице и Удружење "Сви смо једнаки", у оквиру пројекта "Хранитељство мења живот“.

Тим поводом в.д. директора Републичког завода за социјалну заштиту,  Марина Симовић истакла је важност хранитељства као дела система социјалне заштите Републике Србије, као и да хранитељство није само смештај детета у породицу, већ сложен процес који захтева стручну процену, континуирану подршку, праћење и сарадњу различитих актера. Такође је нагласила да хранитељство подразумева одговорност према детету, према хранитељској породици, али и према биолошкој породици детета, кад год постоји могућност очувања или обнове породичних веза.

Задатак система социјалне заштите није само да обезбеди смештај, већ и стабилност, сигурност, емоционалну подршку и услове у којима дете може да се развија, опоравља и гради поверење. То захтева знање, сензибилитет и стално унапређивање стручног рада.

Колико је хранитељство значајно, најбоље показују подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На дан 31. децембра 2023. године у Србији је на породичном смештају било 4.694 деце у 4.030 хранитељских породица. Према евиденцији центара за породични смештај и усвојење, истог дана било је 2.878 деце и 569 младих, односно укупно 3.447 деце и младих, као и 2.067 хранитељских породица.

Када је реч о хранитељству „сутра”, говоримо о систему који мора да буде још више усмерен на потребе детета. Будућност хранитељства треба да иде у правцу индивидуализоване подршке, бољег препознавања траума и развојних потреба деце, снажније подршке хранитељима и већег улагања у превенцију издвајања деце из породице. Посебно је истакла  да квалитет хранитељства зависи од свих нас — од институција, стручних радника, хранитеља, локалне заједнице и доносилаца одлука. Заједничка одговорност је да дете у систему не буде само корисник права и услуге, већ дете које има име, историју, потребе, емоције и право на сигурну будућност.