Конференција "Заједно против тишине"

Дана 03.11.2026. године, у Крагујевцу је одржана конференција под називом „Заједно против тишине”, у којој су испред Републичког завода за социјалну заштиту учествовале в.д. директора Марина Симовић и саветница у Одељењу за истраживање Весна Драгићевић.

Насиље често траје много дуже него што је видљиво у евиденцијама. Када се појави пријава, иза ње често стоје месеци или године контроле, страха, повређивања, економске зависности, претњи, понижавања, а некада и сексуалног насиља о којем особа раније никоме није говорила.

Представнице завода у свом излагању истакле су:

За нас из Завода разговор о насиљу није тема једне институције која може сама да реши проблем насиља, или која сву одговорност ставља на појединачног стручног радника. Ми је разумемо као тему целог система који мора да осигура да су стручни радници компетентни, подржани, добро повезани са другим службама и опремљени да доносе тешке одлуке у околностима велике неизвесности.

Статистички подаци омогућавају праћење обима и карактеристика појаве, планирање услуга, расподелу ресурса и процену институционалног одговора. Ипак, број пријава није исто што и стварна распрострањеност насиља. На пријављивање утичу доступност институција, поверење у систем, страх од одмазде, економска зависност, друштвене норме и способност професионалаца да насиље препознају.

Зато је наша идеја да представимо најважније расположиве показатеље за Србију, да укажемо на могућности и ограничења регионалног поређења и да размотримо улогу система социјалне заштите, професионалних компетенција и супервизије у унапређењу заштите жртава.

Верујемо да је наш заједнички циљ да свака пријава постане могућност за стварну, координисану и трајну заштиту. И да успех не меримо бројем отворених предмета, него смањењем ризика, већим поверењем и квалитетом живота особа које су насиље преживеле.

Ако желимо да будемо заједно против тишине, онда морамо да будемо заједно и за професионалну компетентност, за одговорност, за подршку запосленима и за јавне политике засноване на доказима. Само тако ћемо градити систем у којем жртва неће морати више пута да доказује да јој је помоћ потребна — и у којем стручни радник неће остати сам пред одлуком од које зависи нечија безбедност.