Активација корисника новчане социјалне помоћи

Активација корисника новчане социјалне помоћи представља скуп мера и активности активне социјалне политике и активне политике запошљавања које су усмерене на јачање капацитета корисника за укључивање на тржиште рада као основног предуслова за њихову социјалну укљученост. Kрајњи циљ активације корисника је постепено до потпуно смањивање њихове зависности од система социјалне заштите.

Концепт активационих политика настао је као резултат немогућности система социјалне заштите, чак и у најразвијенијим земаљама, да корисницима неограничено обезбеђују социјалну помоћ. Свуда у свету постепено се развијао „активацијски преокрет“, којим се успостављају различити модели активације и активационих стратегија, са посебним фокусом на развоју мера активне политике запошљавања. На нивоу ЕУ активација је садржана у Директиви која се односи на запошљавање, социјалну политику и инклузију, а модалитети који се примењују су разноврсни.

Активационе стратегије усмерене на кориснике материјалих давања релативно су неразвијене, будући да је реч о активацији групе корисника која је тек од недавно постала циљна група на коју се усмерава активациона политика. Инструменти који се користе у активацији ове циљне групе корисника могу се поделити у три основне групе: а) захтевајуће - обавезујућа активација (успостављање критеријума за тражење посла, обавезно учешће у активној политици запошљавања, обавезна активација корисника), б) омогућавајуће (тренинзи, курсеви, обуке, едукације, обезбеђивање радног искуства, саветовање) и в) финансијске подстицаје (радни бонуси, субвенционисано запошљавање и сл).

Активација корисника новчане социјалне помоћи у Републици Србији успостављена је у складу са парадигмом да је свако одговоран за задовољење сопствених животних потреба и потреба своје породице и да појединац који је способан за рад има право и дужност да учествује у активностима које омогућавају превазилажење његове неповољне социјалне ситуације, односно у спровођењу мера којима се обезбеђује његова социјална укљученост.

У складу са овом парадигмом, нормативно потврђеном Законом о социјалној заштити, видови активације корисника новчане социјалне помоћи дефинисани су Уредбом о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи ("Службени гласник РС", бр. 112/2014): образовање укључивањем корисника у одређени образовни ниво (формално образовање), стицање знања и вештина путем организовања обука, курсева и сл. (неформално образовање), запошљавање, лечење и друштвенокористан рад, односно рад у локалној заједници.

Од доношења Уредбе о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи 2014. године, Републички завод за социјалну заштиту је укључен у пружање стручне подршке социјалним актерима укљученим у њену примену. Посебан допринос Завод је дао у процесу прикупљања и анализе података о резултатима примене радне активације корисника новчане социјалне помоћи.

Са циљем да допринесе бољем разумевању могућих модела радне активације, као и предности и ограничења у њиховој примени, Завод је крајем 2016. године сачинио упоредну анализу „Активација корисника новчане социјалне помоћи - Компаративни преглед приступа у земљама Европе и земљама из окружења. Анализа је показала да су модели радне активације присутни у земљама региона веома разноврсни и крећу се од „потпуно условљених“ до „потпуно добровољних“. Што се тиче пракси у процесу активације корисника новчаних социјалних давања, оне су груписане, углавном, око два основна модела: активације корисника која је тзв. експедитивна, која брзо даје резултате (low road приступ) и друге која је тежа, дугорочнија и праведнија, односно она која је фокусирана на стварне потребе, интересе и развојне капацитете појединаца и усмерена је на дугорочно и одрживо решавање проблема радно способних корисника социјалне помоћи (high road приступ).

Већ постоје истраживања која указују да краткорочна социјална помоћ неретко доводи до дугорочне, вишегенерацијске зависности од система социјалне заштите. Из тих разлога, Завод ће, у сарадњи са релевантним социјалним актерима, наставити даљи рад на развоју модела активације чланова рањивих група, уз уважавање индивидуалних потреба корисника новчане социјалне помоћи, на једној страни и заједничких, дугорочних интереса система социјалне заштите, односно државе, на другој страни.