Супервизијски састанак Београд, октобар 2019.

У Београду је 10. октобра 2019. године одржан супервизијски састанак на коме је супервизијско питање било: Како поступати у ситуацији када Суд И ОЈТ не уважава мишљење органа старатељства са предлогом мера које сматрамо најцелисходнијим?

Завршни ставови групе супервизора из ЦСР на крају групне супервизије  у остваривању заштите најбољих интереса корисника у разматраном случају били су:

• Насиље у породици је сложена појава, особито што се ова појава дешава у контексту породичних односа, који су у вишегенерацијским породицама посебно сложени, а сложеност додаје и постојање психијатријских сметњи код чланова породице.
• Праволинијски, узрочно-последични приступ у раду на проблему, када постоји ментално обољење није целисходан и није ефикасан, јер дијагноза не даје одговор на то шта се стварно, на дневном нивоу дешава у животу особе, како се понаша, какве односе има са другима, која очекивања, итд.
• Квалитетна, потпуна и садржајна процена потреба свих чланова породице, процена како оне условљавају динамику породице и како доприносе постојању насилних образаца, али и како доприносе трајању патолошког система односа, је неопходна да би се адекватно планирале услуге и мере, али и домети, задаци, очекивања која професионалци у раду са оваквим породицама стављају пред себе.
• Усмереност само на мере које проистичу из легислативе (кривични поступци и поступци у складу са Законом о спречавању насиља у породици) у неким случајевима није плодотоворно у односу на циљеве које у свом раду има ЦСР, поготову што те мере зависе од процена и одговорности других система (суд, тужилаштво, полиција). Иако би могле да буду моћне у креирању позитивне промене у функционисању породице, обзиром на ову ситуацију (друге институције такође одлучују), ЦСР треба да се, такође, усмери на оне алатке које у раду са корисницима, припадају само одговорности и могућностима ЦСР.