Супервизијски онлајн састанак 18.3.2021.

У Републичком заводу за социјалну заштиту је, посредством Zoom платформе 18. марта 2021. године одржан онлајн супервизијски састанак чији је домаћин био ЦСР Обреновац, а учесници супервизори из одељења Градског центра за социјални рад Београд, односно: Обреновац, Савски Венац, Чукарица,  Палилула, Врачар, Гроцка и саветници Републичког завода за социјалну заштиту.

Проблем на коме се радило био је: Заштита најбољег интереса детета у поступку поверавања и регулисања  контаката између оца и детета,  након прекида ванбрачне заједнице родитеља.

Супервизијско питање које је обрађено на овој сесији је: Које поступке, мере, интервенције је потребно предузети од стране ЦСР да би се дете заштитило од неадекватног понашања родитеља?

Закључак: Нема квалитетног  поступања у случајевима заштите детета у поступку за вршење родитељског права,  а да дете не буде предмет структуиране и непосредне процене стручњака, са применом метода и техника које уважавају узраст детета, поготову у случајевима ризика од развоја високо-конфликтних односа и ризика за отуђење детета од родитеља. Процена најбољег интереса детета је веома сложена и не може се спроводити без пуне партиципације детета, која се реализује у складу са узрастом детета.

Заштита детета се не постиже ако стручњаци имају катастрофична уверења да, на пример, опсервација детета у ЦСР је озбиљно фрустрирајућа за дете, или, на пример, повлачење пред нејасном и неаргументованом одлуком једног родитеља да „не може дете да се „увлачи“ у поступак у ЦСР“. Стручњак (треба да ) има знања да дете заштити у свакој ситуацији, ослањајући се на своју процену и професионална знања и вештине у поступању са децом.

Процена карактеристика родитељства је неопходна у процени најбољег интереса детета, и она мора да укључи сложеност коју подразумева и родитељство и породични живот и односе, односе са заједницом, као и да укључи процену индивидуалних карактеристика родитеља који значајно обележавају и приступ родитељству и породичним  и другим односима и који значајно учествују у обликовању актуелне кризе и понашања у њој.

Стручњак ЦСР треба да усмери своје професионалне вештине и знања и креативно интервенише у настојању да развије сараднички однос са родитељима-у овом случају са мајком, пре свега, и да кроз  реализацију овог квалитета односа са једне стране, помири своје две супротстављене улоге: контролора и помагача, а са друге стране обезбеди кроз те активности(грађење односа поверења) релевантне информације које ће довести до квалификованих и поузданих стручњачких ставова и одлука у заступању најбољег интереса детета.

Примена интервенција: различитих активности и мера, треба да започне у ЦСР чим се уоче ризици за појачавање кризног дешавања и угрожавања интереса детета. Центар, прво, на располагању има план за дете и породицу, а потом и низ других интервенција и мера: конференција случаја, корективни надзор, поступак за заштиту права детета...