Округли сто са супервизорима из ЦСР из Источне Србије 1 - мај 2023.

Дана 31.05.2023. год. у просторијама  Републичког завода за социјалну заштиту у Београду одржан је састанак групе супервизора Велики центри источне Србије. Састанку су присуствовали супервизори центара за социјални рад: Смедерево, Пожаревац, Петровац, Смедеревска Паланка, Зајечар и Књажевац.

Тема округлог стола је била: Актуелна супервизијска пракса у центрима за социјални рад

Закључак:

Након 15 година од увођења супервизије у систем социјалне заштите, од стране супервизора је постављено питање Где смо то ми? Да ли и у којој мери супервизија доприноси квалитету рада онако како је очекивано ?

На основу кратког осврта једне групе супервизора добијени су одговори који сугеришу да је актуелно стање далеко од очекиваног и пожељног. Супервизори раде бројне друге послове поред супервизијског па се поставља питање да ли им је улога супервизора доминантна у односу на остале улоге које обављају. Из тих разлога чини се да је готово немогуће у овој анализи одвојити супервизију од процене целокупног система рада у центрима за социјални рад. Подржавајућа функција супервизије је најзаступљенија због наглешених потреба супервизаната у том смислу а што је опет изазвано огромним притиском на запослене у виду броја и сложености захтева, притиска других институција, јавног мњења. Едукативна функција супервизије је најслабије заступљена иако је један од главних циљева био побољшање квалитета услуга кроз систематско праћење, подстицање и усавршавање стручних радника. Чак је и административна функција супервизије доведена у питање јер су супервизори често у ситуацији да потврђују процене и без претходне могућности да их провере и сл.

Задовољство супервизра својом праксом је веома ниско, а пројекција будућности у непромењеним условима негативна – очекује се нижи ниво квалитета супервизије која постаје  формална, даље осипање квалитетне радне снаге, професионално сагоревање, професионалне болести, а у односу на кориснике повећан степен ризика од грешака и пропуста и уопште смањен квалитет пружених услуга.

Спроведена свот анализа у једној групи показала је  да су снаге унутар система социјалне заштите : стручни радници  који имају компетенције, искуство, а да су могућности за квалитетнији рад у окружењу: развијене услуге подршке породици, специјалистички посллови у службама у  односу на проблеме којима се баве нпр.служба за заштиту од  насиља, служба за децу која су занемарена и злостављана, служба за децу и младе са проблемима у понашању, служба за  децу у поступцима поверавања након прекида заједнице родитеља и остваривања контакта са другим родитељем у контролисаним условима, професионално јасне границе према другим системима, нови норматив који ће адекватно одговорити на потребе посла. Медији су препознати као фактор претње у актуелном тренутку,  због недовољно стручног и објективног извештавања али исторвремено и као потенцијална могућност за проактивно деловање центара, за позитивно медијско представљање, за иницирање пожељних праваца деловања и развоја. Ипак, као главни проблем целокупне ове анализе препознат је недовољан број радника у односу на потребе посла и недовољан спектар расположивих услуга.

Закључено је да је потребан активнији приступ запослених у настојањима да се превазиђу постојећи проблеми – јасније исказивање постојећих проблема и предлога за њихово решавање. Свот анализа је препозната као користан алат који може да примени сваки ЦСР за себе, али и на општијем нивоу у оквиру истраживања потребно је извршити анализу која би обухватила све центре и све супервизијске групе, након чега би се дефинисали конкретни предлози доносиоцима одлука.