Други циклус супервизијске подршке ЦСР из Београда

У просторијама РЗСЗ је 18. 05. 2022. год. одржан супервизијски састанак на коме су учествовали супервизори из Одељења Градског  центара за социјални рад: Врачар, Нови Београд, Савски Венац, Палилула, Гроцка, Лазаревац, Чукарица, Обрановац и Барајево.

Супервизијско питање је везано за тему:  Заштита најбољег интереса детета у извршењима у поступцима за вршење родитељског права; улога Органа старатељства, а оперативно изражено кроз следећа питања:

• Треба ли Орган стартаељства да заказује извршење које је заправо судски поступак?
• Шта садржи план интервенције нарочито у поступцима извршавања судске одлуке о моделу виђања? Који су прописани рокови за поступање у тим поступцима?
• Да ли се заказује извршење- предаја детета, иако је процена психолога  да нема   услова за реализацију извршења, одн. да је индикована примена других средстава извршења која су на располагању суду?

Закључак

Током рада на супервизијском састанку, сви чланови групе су били посвећени и креативни , а дискусија богата разменом искустава обзиром и на различита искуства са извршењима (нека одељења их нису имала уопште, нека одавно, а нека живо раде на компликованим случајевима извршења).  Закључци скупа:

• Поступак извршења  у породичним стварима, је сложен и захтеван, како за саме учеснике : дете и родитеље, тако и стручњаке- психолога. Супервизијска подршка је неопходна.
• Психолог у свом ангажовању око извршења је водитељ случаја и може да има и подршку стручног тима.
• Поступци извршења немају могућност одлагања, или застоја, што треба имати у виду током рада.
•  Психолог је у обавези да за поступак принудног извршења пружи подршку детету, као и родитељима, а посебно родитељу који треба да преузме дете, да би се конструктивно, у правцу оптималне заштите детета, понашао у ситуацији реализације принудног одузимања и предаје детета.
• Подршка детету и што мање оптерећења, неповољних емоционалних реакција и последица по његов даљи развој, некада је најважније што ће психолог радити у поступку извршења, особито када је става да извршење није у најбољем интересу детета.
• Понашање родитеља у поступцима извршења (одлагања, ангажовање адвоката, неуважавање стварних потреба детета) је повод да ЦСР, као орган старатељства, предузме поступке и мере који су усмерени на заштиту најбољег интереса детета у складу са својим јавним овлашћењима и предвиђеним мерама и поступцима.