Сузбијање дечијих бракова

Дечији бракови су глобални феномен који је присутан у великом броју држава широм света. Као и у већини других земаља, у Србији су узроци ове појаве: сиромаштво, недостатак образовања, неједнакост, родно засновано насиље, културолошко наслеђе, али и непостојање институционалне реакције. Дечији бракови делом представљају штетне остатке растакања патријархалног модела функционисања породице који подразумева низ правила, посебно у вези наслеђивања имовине, уређења односа, покорности деце и жена, правила против неморалности, патрилинеарности, патрилокалности, неговања и посебног вредновања култа невиности и склапања раних бракова.

Парламентарна скупштина Савета Европе изразила је забринутост у вези озбиљног и учесталог кршења људских права и права деце кроз присилне бракове и дечије бракове, те је позвала народне скупштине држава чланица Савета Европе да прилагоде своја национална законодавства (Резолуција 1468 (2005)).

И Комитет за права детета и Комитет за елиминацију свих облика дискриминације над женама такође истичу проблем дечијих бракова и позивају на акцију супротстављања овој појави.

 

 

Имајући у виду истраживања и анализу ситуације у Србији (УНИЦЕФ – МИЦС истраживање) када су у питању дечији бракови, може се рећи да је ситуација прилично алармантна. Подаци указују да се више од половине девојчица у ромској популацији „удаје“ пре навршене 18. године. Иако је нормативни и институционални оквир у Републици Србији углавном усклађен са међународним стандардима, пракса показује да проблем постоји. Након препорука Комитета за права детета и Комитета за елиминацију свих облика дискриминације над женама, решавање проблема дечијих бракова нашло се у неколико важних докумената: Националној стратегији за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, Стратегији превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године и Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у РС за период од 2016. до 2020.

Решавање питања дечијих бракова тражи мултисекторски приступ, при чему социјална заштита има веома изражену улогу у превенцији, али и у санирању последица које рани брак носи са собом. Веома значајан ресурс представљају центри за социјални рад који треба да препознају ову појаву и да примене постојеће механизме заштите конкретног детета које је у ризику или се већ налази у ситуацији дечијег брака. Такође, значајан ресурс представља и услуга породични сарадник која је одличан механизам за препознавање ризика од дечијих бракова у породицама са којима ради по другом основу, али и као носилац превентивних активности које треба да буду примарне у односу на овај проблем.

У сарадњи са УНИЦЕФ-ом, Републички завод за социјалну заштиту реализује пројекат „Унапређење система социјалне заштите у циљу оснаживања породице“, у оквиру којег се Компонента 4 односи на спречавање дечијих бракова и улогу система социјалне заштите у превенцији и санирању последица ове појаве.

*****************************************************************************************

На другом састанку Коалиције за спречавање дечијих бракова, одржаном 17. јуна 2019. године, Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту упознала је присутне са улогом система социјалне  заштите, посебно центара за социјални рад у раду са децом и породицама које су у ризику од дечијег брака, као и са Инструкцијом центрима за социјални рад, коју је надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело у мају ове године. 

Преузмите презентацију

*****************************************************************************************

База акредитованих програма обуке

Најаве реализација акредитованих програма обуке

Породични сарадник

Тагови