Супервизијски састанак у Димитровграду, април 2019.

У Димитровграду је 10. априла 2019. године одржан супервизијски састанак на коме су учествовали супервизори и водитељи случаја из центара за социјални рад Прешево, Гаџин Хан, Сурдулица, Босилеград, Лебане, Бојник, Дољевац, Куршумлија, Бабушница, Бела Паланка, Житорађа, Блаце и Димитровград.

У оквиру састанка, посебан део био је посвећен разматрању супервизијског питања оријентисаног на дилеме око одлучивања у случају када се дешава размена насиља међу емотивним партнерима и када изрицане мере па чак и затворске не доводе до позитивне промене? И које су ингеренције и поступањa центра за социјални рад у таквим случајевима?

Завршни ставови групе супервизора из ЦСР на крају групне супервизије у остваривању заштите најбољих интереса корисника били су:

• Потребно је, обзиром да су актери склони конзумирању алкохола, да ЦСР размотри аспекте високог ризика, независно од судски изречених забрана приласка, достави своје мишљење, обзиром на процењене ризике и сагледа и процени оправданост предлога суду за изрицање мере обавезног лечења.
• Потребно је у вези свега сачинити план, са прецизним задацима и активностима, имајући у виду релације међу актерима.
• Однос супруга, који је за сада пасиван према размени партнерског насиља између супруге и њеног емотивног партнера, треба пажљиво проценити, са становишта његовог личног односа према ситуацији, а узети у обзир и ризике из окружења, реакције њихове деце, јер постоје ризици да његово реаговање ескалира у нежељеном правцу .
• Како, Група за координацију која је дефинисана у Закону, (у суседном граду где је и седиште тужилаштва), према добијеним подацима не функционише, самим тим не постоји и пракса редовних састанака чланова овог тела. Менаџмент центра за социјални рад требао би да се обрати надлежнима, и укаже на обавезу постојања Групе за координацију.