Стандардизација услуга

Стандарди услуге су један од регулаторних механизама у систему социјалне заштите и представљају скуп договорених мерљивих и проверљивих критеријума и показатеља на основу којих се мере елементи квалитета социјалне услуге, а који омогућавају да корисник добије уједначену услугу, независно од тога ко је обезбеђује. ''Стандарди су документовани договори који садрже техничке спецификације или друге прецизне критеријуме који се конзистентно користе као правила, смернице или дефиниције карактеристика у циљу обезбеђења да производи, процеси или услуге одговарају својој намени'' (ИСО 9000).

Сврха стандарда услуга је да дају одговоре на питања ко, како, којим групама корисника, на који начин и под којим условима може да пружа услугу у систему социјалне заштите. Републички завод за социјалну заштиту активни је учесник у процесу стандардизације, од дефинисања циљева и сврхе стандарда услуга, до израде водича за њихову примену.

Општа, свеобухватна начела квалитета услуга социјалне заштите дефинисана су од стране Европског комитета за социјалну заштиту (2010), који је усвојио Добровољни Европски оквир квалитета социјалних услуга (A voluntary European quality framework for social services)  Овим документом подстакнуто је заједничко схватање квалитета социјалних услуга и идентификована су начела квалитета која услуге треба да испуне, као и методолошке смернице за њихову практичну примену. Општа начела квалитета социјалних услуга су: доступност, приступачност, финансијска доступност, усмереност на корисника, свеобухватност, континуираност и усмереност на резултате.

Посматрано из перспективе њихове основне функције – регулаторни механизам за контролу квалитета социјалних услуга, две најважније карактеристике стандарда су:

  • Да су мерљиви (да могу с поузданошћу да се оцене и да се измери њихова испуњеност)
  • Да су остварљиви (да могу да се испоштују/испуне од стране свих пружалаца услуга).

У социјалној заштити стандарди се операционализују кроз функционалне и структуралне стандарде.

  • Функционални стандарди представљају основне захтеве стручног поступка и одређују његове вредносне, квантитативне и квалитативне димензије.
  • Структурни стандарди се односе на инфраструктурне, кадровске и организационе аспекте службе. Под инфраструктурним аспектима подразумевају се услови везани за локацију, просторну функционалност, опремљеност. Људски ресурси се односе на структуру и број запослених стручних радника, стручних сарадника и сарадника. Организациони аспекти усмерени су ка стварању ефикасних и екомочних облика управљања, базираних на транспарентном и планском приступу.

Минимални стандарди за пружање услуга у Републици Србији дефинисани су Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите (2013) са циљем да дефинишу минималне захтеве које актуелни и будући пружаоци услуга треба да испуне. Испуњеност минималних стандарда је основни услов за добијање лиценце за пружање одређене услуге социјалне заштите.

Посебан допринос Републички завод за социјалну заштиту дао је у изради Правилника, у дефинисању минималних стандарда и спецификација за поједине групе услуга, као и у изради водича за њихову примену.

Са циљем да локалним самоуправа и пружаоцима локалних социјалних услуга пружи стручну подршку, Републички завод за социјалну заштиту је израдио „Водич локалним самоуправама за упостављање и развој услуга у заједници - смернице за успостављање и пружање услуге“. Такође, за две најраспрострањеније социјалне услуге, Завод је израдио посебне смернице:

  • „Дневни боравак за децу и младе са инвалидитетом - смернице за успостављање и пружање услуге“ и
  • „Становање уз подршку за младе који се осамостаљују и особе са инвалидитетом - смернице за успостављање и пружање услуге“.

Како би дао посебан допринос развоју волонтерства у области пружања услуга социјалне заштите на локалном нивоу, исте године је Завод израдио и „Приручник за обуку волонтера за рад са децом и младима са сметњама у развоју - смернице за пружаоце услуга социјалне заштите“.

У наредном периоду, Републички завод за социјалну заштиту наставиће да се бави уређивањем стандарда квалитета социјалних услуга, чиме се обезбеђује заштита интереса грађана и стварају услови за развој социјалних услуга на основу најновијих научних достигнућа и практичних сазнања о потребама корисника у систему социјалне заштите.

База акредитованих програма обуке

Најаве реализација акредитованих програма обуке

Породични сарадник

Тагови