Стручно-методолошка упутства

Стручно-методолошка упутства су јединствена упутства за пружање одређених услуга или програма, имплементацију појединих мера и професионалних процедура у одређеним фазама стручног поступка. Представљају веома значајан инструмент за унапређење стручног рада, с обзиром да нуде практична објашњења, препоруке и идеје које би пружаоцима услуга могле да буду од помоћи у успостављању и унапређивању услуга. Упутства су намењена свима од којих се очекује да активно доприносе успостављању, развоју и праћењу ефеката услуга социјалне заштите, а пре свега пружаоцима услуга, локалним самоуправама – наручиоцима услуге, као и актуелним и будућим корисницима услуге.

Пракса израде стручно-методолошких упутстава постоји још од 80-их година 20. века, као одговор на континуирану потребу стручних радника у социјалној заштити. Корен те потребе лежи у чињеници да социјална заштита обухвата мноштво прописа, али и међународно преузетих обавеза, па би било ирационално очекивати од свих актера да се појединачно упознају са важећом регулацијом. Осим тога, постоји значајан део посла који није обухваћен прописима, већ стручним стандардима које треба међусобно усагласити и применити их у свакодневном раду на најцелисходнији начин.

Републички завод за социјалну заштиту, као активни учесник у утврђивању стандарда пружања социјалних услуга, израдио је један број приручника, водича и упутстава који ће у перспективи бити путоказ за даљи развој стручно-методолошких упутстава, а у складу са захтевима праксе. Осим тога, део приручника израдили су аутори који нису запослени у Заводу. Имајући ово у виду, а не умањујући значај досадашњих постигнућа, постоји потреба да се у наредном периоду реши питање надлежне институције, која се не би бавила писањем свих упутстава, али би била задужена за њихову верификацију, како би се постигла једнообразност у теорији и пракси. На овај начин би стручна знања пружалаца услуга и центара за социјални рад била унапређена, кроз доследнију и уједначену имплементацију стандарда, а недостаци у њиховом раду знатно смањени.

Имајући у виду да постоји мноштво тема које би требало обрадити кроз стручно-методолошка упутства, потребно је, пре свега, да се сви релевантни актери укључе у процес дефинисања приоритета за наредни период, али и да остану стално активни као подршка и партнери Заводу у овом сегменту његове делатности.