Одговорно извештавање

Поводом натписа  „Шокантни подаци о остављеној деци - Свако шесто дете у Србији не живи са родитељима, а једна чињеница посебно забрињава“ који је објављен  28. октобра 2019. године у електронском издању листа БЛИЦ (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/sokantni-podaci-o-ostavljenoj-deci-svako-sesto-dete-u-srbiji-ne-zivi-sa-roditeljima-a/6gnfrpl), Републички завод за социјалну заштиту упутио је текст исправке, који преносимо у целости:

Поштовани,

Републички завод за социјалну заштиту на основу члана 83. Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“ бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016 - аутентично тумачење), доставља следећи одговор на текст под насловом: „Шокантни подаци о остављеној деци Свако шесто дете у Србији не живи са родитељима, а једна чињеница посебно забрињава“ који је објављен дана 28. октобра 2019. године у Вашем електронском издању (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/sokantni-podaci-o-ostavljenoj-deci-svako-sesto-dete-u-srbiji-ne-zivi-sa-roditeljima-a/6gnfrpl).

Позивајући се на податке Републичког завода за социјалну заштиту, објављен је нетачан податак према којем „свако шесто дете у Србији не живи са родитељима“. У Републици Србији, на крају 2018. године, ван родитељске породице је живело 8.015 деце. У хранитељским породицама је смештено 5.474 деце, 705 деце је смештено у установе социјалне заштите, а 1.836 деце живи са старатељима. Удео деце која не живе у родитељским породицама у односу на укупан број деце у општој популацији Републике Србије износи 0,66%. То значи да свако 153 дете у Србији не живи са родитељима.

Такође, није тачан податак који се наводи у тексту „да расте број деце у социјалним установама“. Према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, објављеним у извештају „Деца у систему социјалне заштите у 2018. години“, број деце која су смештена у установу социјалне заштите је у континуираном паду. У протеклих десет година број деце у домовима за смештај је двоструко мањи (у 2009. години 1.411 деце је на домском смештају, а 2018. године 705 деце). Деца која не живе у родитељским породицама су доминантно смештена у хранитељским породицама. Насупрот смештаја у дом, број деце у хранитељским породицама је у порасту протеклих десет година као последица уверења да се ради о прикладнијем виду смештаја у односу на установе социјалне заштите.

У извештају Републичког завода за социјалну заштиту „Деца у систему социјалне заштите у 2018. години“ објављено је: „У 2018. години на евиденцији ЦСР је укупно 205.129 деце (Графикон 2). Удео деце корисника система социјалне заштите у општој популацији деце у РС износи 16,8%, односно свако шесто дете у Републици Србији налази се на евиденцији ЦСР.“ У 2017. години овај удео је износио 16,4%, у 2016. години 16,6%, а у 2015. години 16,1%. Кретање у броју корисника не одражава позитивне или негативне друштвене ефекте, већ активност система. Протеклих година, услед промена у нормативном оквиру, систем је постао сензибилнији у односу на појаве као што је насиље у породици. Имајући у виду да свако дете у породици у којој се догодило насиље, истовремено постаје корисник социјалне заштите, очекивано је да ће се повећањем броја пријава ових нежељених догађаја повећати и број деце корисника. Такође, вишеструко је повећан обим неких од услуга социјалне заштите, попут личног пратиоца детета, а самим тим се повећава и број деце корисника социјалне заштите.

Истицањем повећаног броја корисника као негативне појаве, критикују се напори система да пружи подршку грађанима којима је та подршка потребна и позива се на смањење активности социјалне заштите. Верујемо да ауторима поменутог чланка то није била намера.         Посебно указујемо на потребу да се понуђени подаци провере и аутентично тумаче, јер изношење података као у наслову поменутог текста узбуњује јавност.

Као и до сада, Републички завод за социјалну заштиту стоји на располагању свим медијима у тежњи да се јавности представе сва сазнања из ове области и унапреди положај грађана који имају потребу за подршком друштва и државе.

Љубазно вас молимо да исправку објавите у складу са чланом 83. Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“ бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016 - аутентично тумачење).

Д и р е к т о р

Божидар Дакић