Претрага


  ::  ПОДРШКА ЛИЦЕНЦИРАЊУ ОРГАНИЗАЦИЈА   :: 

  Прописи од значаја за социјалну заштиту    
  Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Штампај

Image


ИЗВОД ИЗ АНАЛИЗЕ ИЗВЕШТАЈА О РАДУ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД,
ЗАВОДА ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ И УСТАНОВА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2007. ГОДИНУ

Основни налази анализе

Образложење

Једна од кључних претпоставки Стратегије развоја социјалне заштите је њена примена која ће затим, омогућити развијање и усвајање релевантног правног оквира као и периодично преиспитивање ефеката у том процесу ради идентификовања стратешких спорних питања као и прилагођавања утврђеним потребама 1. Основа у остваривању наведенe примене је унапређење и реформа система за праћење социјалне заштите и примене Стратегије (мониторинг) и преиспитивање и вредновање рада, предузетих нових активности и постигнутих исхода (евалуација).

Због тога је од изузетне важности унапређење односа који стручњаци у свим институцијама система социјалне заштите (јавног, невладиног и приватног сектора) имају према евиденцији услова, рада и резултата (исхода) рада. Најважнија карика у ланцу активности јавног сектора је појединачни центар, односно, установа социјалне заштите, укључујући и новоосноване институције система – заводе за социјалну заштиту. Квалитетна евиденција, мониторинг и евалуација је основа планирања а истовремено и база за постепено увођење система квалитета рада у све организације социјалне заштите.

У аналитичко истраживачкој делатности Републичког завода су у протеклом периоду остварене одговарајуће припреме и резултати рада везани за мониторинг и евалуацију. Завод је у овим активностима од оснивања у сарадничким и партнерским односима са Министарством рада и социјалне политике и Покрајинским заводом за социјалну заштиту.

На основу преузете базе података формиране у оквиру рада Министарства рада и социјалне политике, према већ постојећим упутствима, примењен је аналитичко истраживачки (evidence based) приступ у сагледавању трендова промена у појединачним областима делатности у јавном сектору система социјалне заштите, настављена критичка анализа постојећег система (модела) мониторинга и евалуације у систему социјалне заштите и изнети предлози за унапређење.

На основу расположивих података, урађена је анализа извештаја о раду центара за социјални рад, завода за социјалну заштиту као и анализа извештаја о раду установа за смештај у јавном сектору социјалне заштите Србије за 2007. годину, са изложеним закључцима на које указују индикатори, закључцима критичке анализе модела мониторинга и евалуације и одговарајућим препорукама. Овде се износе само основни ставови, у сажетом и скраћеном облику.

Центри за социјални рад - закључци

Центри су пред вишеструким изазовима; да одговоре оствареној водећој улози у социјалној заштити локалног становништва а да истовремено, буду отворени и за најтеже транзиционе проблеме у Србији: у бризи о најрањивијим групама у становништву – проблеме сиромаштва, проблеме проистекле из свих облика нарасле дискриминације и мултипликованих, свакодневних претњи чак, и за остваривање најосновнијих људских права и слобода.

Реформа рада у центру за социјални рад је централна тема развоја социјалне заштите која се у пракси и са променљивим темпом постепено остварује од 2002. године. Од доношења стратегије развоја социјалне заштите (2005.), акционог плана и коначно, нових правилника о раду, акције у реформи центра постају коордисаније. Али, постало је јасно, да и систем праћења и евалуације рада центара актуелно не одражава неке, већ постигнуте резултате. Израда и функција новог система индикатора је неопходна и мора се повезати и са свим другим активностима које морају бити у контексту доношења новог Закона о социјалној заштити. 

Може се закључити да број евидентираних корисника у центрима за социјални рад постепено расте у односу на претходне године, али усклађеност тог пораста са подацима о релативно високом степену и обиму одговарајућих социјалних појава на нивоу становништва се не може процењивати као добро таргетиран.

Генерално, у анализи су изведене и уочене конкретне позитивне промене али, не могу се извести и прецизни општи закључци о степену и квалитету тих промена. Тек са планираним, предстојећим прилагођавањем система праћења у свим пословима и ефектима рада центара, као и са увођењем одговарајућих, обавезних праћења и вредновања и свих других, комплементарних услуга сектора непрофитних и приватних организација у систему социјалне заштите али и повезивање других сродних ресора, могли бисмо бити корисници релативно јасног увида у ниво реализације законом уређене функције социјалне заштите у Србији.

Установе за смештај корисника - закључци

У стратегији развоја социјалне заштите је пред установе за смештај корисника постављен циљ деинституционализације. У домовима за децу и омладину без родитељског старања су услови за рад (кадрови, простор, опрема) побољшани у односу на претходни период али се и даље морају унапређивати у правцу обезбеђивања веће функционалности за нове садржаје рада. Проблеми су најчешће констатовани у напорима установа да се делује реформски у реализацији васпитно образовног третмана који се обавља уз нижи ниво постигнутих резултата у образовању и више евидентираних потреба деце у образовном процесу, у односу на општу популацију деце.

У заводима за васпитање деце и омладине су основни проблеми у сложеној и хетерогеној структури деце и омладине, уз услове за рад који нису прилагођени специфичностима корисника иако, су у протеклој години битно побољшани. Завод у Београду има највише нових садржаја рада у процесу деинституционализације (посебни програми који обухватају различите циљне групе деце и омладине). 

У процесу деинституционализације у 2007. години је уведене, нове  програме у установама за смештај особа са инвалидитетом (деце и одраслих) користио занемарљиво мали број корисника у односу на укупан број. У овим установама доминира група корисника смештаја која веома дуго борави у установама (6-10 и 11-19 година). Капацитети установа за смештај особа са инвалидитетом су иначе, преоптерећени јер је одређен број установа повећао број корисника на смештају преко предвиђеног капацитета. Поред учених проблема у обезбеђивању специјалистичких медицинских услуга за кориснике значајан је и недостатак стручних кадрова за непосредни рад са корисницима - уз изражену потребу за перманентном едукацијом запослених радника свих профила.

Терминологија која се примењује у обрасцима за извештавање у установама за смештај особа са инвалидитетом није усклађена са стратешким и законским одређењима. 3   Аналитички притуп отежава и што се у појединим установама за смештај не користе одговарајући, предвиђени модели извештавања.  4

Реализација основне делатности геронтолошких центара, домова за старе и пензионере и као и домских одељења за смештај старих се у складу са реформом одликује напорима да се поред пружања услуга смештаја повећа обим и врсте, радно - окупационих и рехабилитационих услуга и одговори потребама корисника јер су у великој броју у тешком здравственом стању. У већини ових установа процењено је и задовољство постигнутим променама али и истакнуте потребе за наставак материјалних улагања да би се подизање стандарда смештаја наставило и у наредном периоду.

У процесу деинституционализације се постепено успоставља и ближа сарадња домова са јединицама локалне самоуправе. Први резултати реформских активности су одређене реакције и разумевање јединица локалне аутономије (градови, општине) да учествују у животу и помажу домовима. Утврђена је и боља сарадња са центрима за социјални рад и поред неуједначеног односа и резерви према овим потребама - постојеће примере добре праксе треба популаризовати и подржавати за ширу примену.

И у овој групи установа се у моделу извештавања појављују ограничења, јер о ефектима (исходима) успешно реализованих сегмената (збрињавања, пружања услуга социјалног рада, обезбеђивања здравствене заштите, рехабилитацији) као и услугама које домови пружају корисницима који живе изван дома у окружењу, нема довољно података. Нема довољно података на основу којих се може аргументовати ни мишљење о укупној заштити старијих и пензионера у установама, њиховој партиципацији у животу дома и њиховом вредновању квалитета живота у институцији.

Одељење за истраживање и развој

1. Из Стратегије развоја социјалне заштите, 2005. године, Влада Републике Србије, страна 39.

2. Основна питања која нам се намећу у наставку овог пројекта и реализацији активности у наредној, 2009. години су следећа:
• како обезбедити да се повећа ниво валидности базе података из извештаја центара за социјални рад и других организација односно, постојећег система индикатора?
• како обезбедити већу поузданост и боље коришћење прикупљених података о корисницима, услугама и исходима социјалних услуга?
• како што једноставније и ефикасније успостављати одговарајући консенсуз свих главних актера социјалне заштите о правцима унапређења и даљег развоја система индикатора које користимо у праћењу (МОНИТОРИНГУ) и преиспитивању (ЕВАЛУАЦИЈИ) исхода социјалне заштите?

3. У анализи смо користили термин „особе са инвалидитетом“ који је у складу са  стратешким и законским одређењима. Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом   особама са инвалидитетом сматрају се  „особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу, које услед друштвених или неких других препрека немају могућност или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу као други, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке“. Ова дефиниција преузета је и у Националној стратегији унапређења положаја особа са инвалидитетом , усвојеној у децембру 2006. године.

4. У анализи о раду установа за особе са инвалидитетом није обухваћено одељење за душевно оболела лица Геронтолошког центра Нови Бечеј зато што је њихов извештај урађен према обрасцу за извештај о раду установа за старе. Али анализира се рад одељење за душевно оболела лица – Тешице при  геронтолошком центру „Јеленац“ Алексинац“. У укупној обради података за установе за смештај особа  са инвалидитетом ово одељење није било обухваћено.


ИСТРАЖИВАЧКО - АНАЛИТИЧКА ПРАКСА ЗА РАЗВОЈ
СИСТЕМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ


У току 2007. године започета је, а у 2008. години, настављена активност Републичког завода за социјалну заштиту на реализацији уређене и систематизоване aналитичке и истраживачке базе информација у области социјалне заштите у Србији, кроз пројекат „Истраживачко-аналитичка пракса за развој система социјалне заштите у Републици Србији“ који обухвата временски период од 2001. године, као преломне године у развоју система социјалне заштите у Србији.

Истраживачко-аналитичку праксу, за потребе овог пројекта, посматрамо у ширем смислу јер желимо да остваримо преглед који обухвата све типове истраживања (академска, акциона и регулациона). Овим прегледом обухватамо и пројекте у којима истраживање није било главни циљ али су садржали истраживачко-аналитичку компоненту, било као посебан циљ или као активност (прикупљање, обрада и анализа података) у планирању и реализацији пројекта (сагледавање потреба, мониторинг и евалуација). Желимо да обухватимо, пре свега, пројекте реализоване у Србији чији су носиоци били установе социјалне заштите, али и пројекте свих других носилаца (организације цивилног сектора, образовне и научне институције и појединци – независни експерти, приватни предузетници у социјалној сфери) у којима су махом, учествовали стручни сарадници социјалне заштите и који су за циљну групу имали, било актуелне било потенцијалне, кориснике социјалних услуга.

Главни циљ овог пројекта је да се обезбеди поуздана и квалитетна истраживачко-аналитичка основа корисна и функционална за увид у развој и унапређивање система социјалне заштите у Србији, али да у том контексту истовремено омогући и релевантну основу за планирање делатности установа Завода за социјалну заштиту, као и свих организација које се баве социјалном заштитом или имају социјално заштитну функцију.

Специфични циљеви, које желимо да постигнемо су:

1. Да сачинимо преглед истраживачких пројеката и резултата релевантних за развој система социјалне заштите и формирамо Регистар (каталог) који ће садржати пројекте, институције, тимове и појединце који су радили на истраживањима или регулативним захватима;

2. Да на основу прегледа, анализе и консултативног процеса обезбедимо услове за предлагање нових истраживачких пројеката (области, теме, предмет и циљеви) релевантних за унапређивање система социјалне заштите;

3. Да мобилишемо, подстакнемо и подржимо све одговарајуће ресурсе за унапређивање истраживачко-аналитичке праксе  (људе, резултате, знања и вештине) за развој комуникације, сарадње и презентовање резултата у области социјалне заштите.

Главне активности на пројекту су биле:

1. Израда Регистра – Каталога, као форме систематског резимирања резултата;
2. Креирање предлога нових (evidence based) истраживачких форми које су у директној функцији развоја и реформе система социјалне заштите;
3. Континуирана промоција и развој базе резултата аналитичко истраживачке праксе.

Остварени резултати у току 2007. године презентовани су и резимирани у дискусији на скупу одржаном у Заводу 18.12.2007. године. Тим сарадника који је непосредно ангажован на пројекту функционише у оквиру заводског Одељења за истраживање и развој а формиран је у партнерству са Покрајинским заводом за социјалну заштиту и два спољна сарадника -  експерта. Презентација базе у Покрајинском заводу у Новом Саду реализована је 21.5.2008. и том приликом је конкретизован садржај даље сарадње  Републичког и Покрајинског завода за социјалну заштиту.

Главни Регистар броји већ више од 300 уписаних јединица истраживачко – аналитичке праксе у социјалној заштити Републике, иако са техничког аспекта још нема своју финалну форму спремну за излагање на сајту,  континуирано се допуњава новим пројекатима  везаним за кључне рањиве групације у области социјалне заштите (деца и омладина, стари, жене, инвалиди, избеглице и интерно расељена лица, Роми...).

Систематизовано знање увек носи и ново знање. Иако смо суочени са низом ограничења, међу којима истичемо проблем одрживости пројекта, са друге стране, открили смо низ могућности које нам дозвољавају да уобличимо и прве анализе Регистра. Илустроваћемо као пример, структуру области које су биле теме истраживања – анализа у социјалној заштити, прикупљене до краја 2007.:

 Истраживачко – аналитичка пракса


Пројекат  развијамо са реалном основом да буде континуирана функција Завода за социјалну заштиту и сада већ захтева и обезбеђивање адекватног приступа за стручну и ширу јавност, што подразумева излагање базе података на сајту, успостављање мреже сталних сарадника као и ефикасно управљање, стручну и техничку подршку уз коришћење сложенијих програмских пакета и редовно сервисирање.

У том контесту је у току припрема приручника за коришћење базе који ће бити постављен на сајт Завода када и база података и припрема опција којим би се мотивисали корисници сајта (посебно кључни носиоци пројеката) да сарађују на попуњавању базе.

Ближе информације о могућностима за сарадњу, пројекту и активностима које су у току  можете добити од сарадника Завода који су ангажовани у Одељењу за истраживање и развој. 

 
< Претходно

 Покрајински завод за социјалну заштиту

Комора социјалне заштите
Социјално укључивање и смањење сиромаштва
Центар за заштиту жртава трговине људима
 Aсоцијација центара за социјални рад
Удружење стручних радника социјалне заштите Србије


Присутни

Тренутно је 1 гост на вези
Copyright © 2008 Републички завод за социјалну заштиту
Web пројекат - УЗЗПРО