Унапређење положаја одраслих и старијих

Старење значајно мења живот појединца и живот његове породице, али утиче и на цео економски и социјални систем у држави. Старији су међу најосетљивијим и најрањивијим групама које захтевају дужну пажњу, између осталог и због чињенице да се повећава удео популације са хроничним обољењима. Квалитет живота старијих подједнако је важна област за деловање и фокус како њих самих, тако и генерација које актуелно одлучују, креирају политике и системе заштите овог дела популације.

Квалитет живота старијих је наша садашњост и наша будућност!

Област социјалне заштите је важна област у којој се питање старења третира на специфичан начин. Социјална заштита старијих огледа се у остваривању права на новчана и/или натурална давања, у примени мера (породично правне и заштите од насиља) и у коришћењу услуга (услуге смештаја и услуге које се пружају у непосредном животном окружењу). Закон о социјалној заштити је утврдио циљеве које треба остваривати у бризи о старијима: обезбедити минималну материјалну сигурност, осигурати доступност услуга социјлане заштите, подстицати социјално укључивање, подржавати и промовисати реафирмацију породичне солидарности.

Стратешки политички карактер бриге о старијима произилази из више докумената усвојених на нивоу Владе Републике Србије. Србија се налази међу десет држава са „најстаријомˮ популацијом на свету. Продужени животни век, скоро 78 година за жене и 73 године за мушкарце, али и стопа фертилитета која не обезбеђује просту репродукцију породице, најзначајније су одреднице старења наше нације. Као одговор на изазове старења, представници влада из целог света су промовисали концепт “друштва за све генерације” усвајањем Мадридског интернационалног плана акција за старење (МИППА) и регионалних стратегија (РИС). На примену ових докумената обавезала се и Република Србија.

Старење становништва је природан и позитиван исход развоја сваког друштва и као такав мора се сагледавати у контексту друштвене укључености, родне једнакости, економске сигурности и решавања проблема сиромаштва старијих. Поцес депопулације, који је изражен у последњих 20 година, прогресивно напредује. У 2018. години, петина становника је старија од 65 година, а први пут се дешава да је у Србији више старијих него новорођених. Старије особе чине 15% корисника социјалне заштите, а уочавају се родне разлике у ризицима и у доступности услуга социјалне затите. Најугроженији су старији у самачким, а посебно у сеоским домаћинствима. Услуге социјалне заштите су доступне за 1% старије популације, а потребе за услугама исказује 4% старијих.

Последице политика и мера заштите старијих су значајне и далекосежне за све области друштва. Нужно је да питања која се тичу старења становништва буду увршћена у све политике, како би се развој друштва и економија усклађивали са демографским променама.

Основни задатак Завода, у области бриге о старијима, јесте праћење и унапређивање социјалне заштите, пружање подршке пружаоцима услуга, подстицање развоја нових облика подршке те промовисање социјалних иновација којима се унапређује здраво и активно старење.

На стратешком нивоу политике старења у Србији, опредељења и активности се могу сврстати у три области: прилагодити системе социјалне заштите како би се одговорило на демографске промене и њихове друштвене и економске последице, што значи да би требало повећавати број корисника и уводити нове услуге пре свега у локалној заједници; остваривањем права и коришћењем мера требало би унапређивати квалитет живота у свим старосним добима, што подразумева већу доступност услуга као и да би здравствену заштиту требало интегрисати са социјалним услугама; такође би требало организовати и пружати подршку породицама које негују старије особе, промовисати међугенерацијску и унутар генерацијску солидарност.

Изазови који су се појавили пред друштвима која старе су, пре свега, подршка породици која негује своје старије чланове и дуготрајна заштита.

Евалуација примене Националне стратегије за старење  

Водич за националну имплементацију МИППА

Бечка Министарска декларација

Синтетизовани Извештај о имплементацији МИППА/РИС 2012

Национални Извештај имплементације МИППА/РИС 2007

Национални Извештај имплементације МИППА/РИС 2011

База акредитованих програма обуке

Најаве реализација акредитованих програма обуке

Породични сарадник

Тагови